Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

в.-х. источник

Стр. 31

БЕСЕДА 0 ОГЛАШЕЉУ И ОЕРЕДУ СВЕТОГА КРШТЕЉА.

Тајна крштења безусловно је неопходна за свакога, који вјерује у Господа нашега Исуса Христа и служи за људе дверима у дарство небесно. Ако се ко не роди водом п Духом , говори Спаситељ, не може уЛи у царство Божје (Јов. 3, 5.). а с тпм заједно не мозке бити и чедом цркве Хрисиове. По овоме тајна крштења служи уједно дверпма и ка свима другим тајнама, Јер ко се још не удостоји св. крштења, тај се не може нигда удостојити ни других тајана црквених. Ето за што најљубазнија мајка наша —• св. црква хита одмах после рођења младенца да га препороди водом и Духом, бојећи се, да небн младенац умро не крштен и тим се лишио царства небеснога. Новорођенче такођер није слободно од нечистоће гроховне, јер се ми сви у безакоњу зачињемо и у греху рађамо. а, по сведочанству непреложпе речи Божје, у горњи Јерусалим — у царство небесно неИе ући нишша погано (Апок. 21, 27). Крштење наше пропраћа се многим обредним радњама, у којима се видљиво изображава и поучно тумачи невидима сила тајне крштења, то духовно иренорођење грешника, које се невидимо свршава у њему благодаћу св. крштења. Пре свега онај, којп има да се крсти доноси се или (ако је одрастан) доводи се од кума ка храму го, у знак тога, да је човјек до крштења и сиромах и слем и го (Апок. 3, 17), Грех наших прародитеља лишио их ]е чистоће душевне и у исто вријеме дао им је осетити голотињу телесну, пробудивши у њпма стид, а сазнањо духовне и телесне голотиње с грехом пређе од прародитеља на њихове по.томке: у име тога и таковога призиавања доноси се или доводи се онај, који се има да крсти, на крштење го. За тим се над новоизабраним војником Христовим обавља заклиљање. Свештеник, читајући молитве за заклињање, нменом Господа Исуса Христа Његовим страдањима и крстном смрћу, знаком крста Христова одгања ђавола од онога, који приступа крштењу, који (ђаво) од времена пада прародитељскога, доби приступа к људнма и неку власт над њима, као да је над робовима п слугама својим, управља им грешне мисли, нечпсте жеље, наговара их и навађа на рђава дјела. При извршивању заклиње , служитељ олтара Господњег, дува на уста, чело и груди

онога, који да се крсти за знак удаљења из душе његове свега нечистога. Учинивши у име Божје закљињање духу нечистоме, свештеник се трипута обраћа с питањем и ка доброј вољи онога, који приступа крштењу: „да ли се одриче он сам од сатане и свију дјела његових" — на што кум или онај, који се крсти, обраћа јући се на запад, као мјесто сунчанога заласка одкуда се појављује тама ноћна — слика тамне и нечисте духовне силе, одговарају три нута „одричем се". Одрицање од сатане и одвраћање од њега онога, који приступа крштењу с кумом, обраћајући се на запад сведоче и видимим знацима да се одвраћају од свега печистога и сатан скога; на име дувањем и пљувањем на сатану." После одрицања од ћавола обраћа се онај, који се крштава истоку и показује и нсказује своју жељу да се сједини с Исусом Хрпстом, Истоком с висине, Сунцем правде, на свагда и сасвим да му прппада као Господу, да му се поклонп као Дару н Богу, да вјерује у Њега као Једнога од пресвете Тројице, сугласно учењу св. православне цркве; сличнс војнику, који се при ступању у службу заклиње, да ће бити вјеран својем Господару, и онај који се крштава, ступајућп у благодатни савез са Исусом Христом, да је завјет вјерности изговарањем символа вјере. После сједињења онога, који се крсти са Христом спаситељем и исповједањем вјере бива само крштење. На крстионицу с водом прилепљују се три свеће ради слике духовнога просвећења светлошћу трисјајнога Божанства, јер крштенп постаје од чеда таме сипом светлости; кумовима такоћер дају се запаљене свијеће у знак радости и у знак оне благодатне свјетлости, којом ће се још мало удостијити кумче њихово. У почетку крштења освећује се вода, наливена у крстионицу: извршитељ тајне призива Духа Светога на воду, молећи Га да изливањем и силаском Својпм освети воду, да јој даде благослов Јорданов, да је учпни,, извором живота, водом спасења, очишћењем тнјела и духа, опраштењем гријехвва, бањом препорођења, просвећењем душе, обновљењем ду г ха, даром Усиновљења, одећом непропадљивости". Како се човјек састоји из два дјела — душе и тјела: то нам је Гесиод дао и двојако очишћење, т. ј. водом и Духом: вода умива и спира спољашње, а Дух Свети