Босанско-Херцеговачки Источник

| БОСАНСКО-^

Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

СБЕСКЛ II- Сарајево, Фебруар 1895. ГСД. IX.

Власнж: АЕ1. Конис

рођени стриц Њ. В. Цара и Краља Франца Јоспфа 1. ; пајстарији члан прејасног владарсвог /;ома и најславнији војсковођа и врховеи старјешина све Аустријске војске — чина фелдмаршалског, преселио се у вјечне обитељи цара всесвјетског — Бога — дана 6. фебруара о. г. у Арку (јужна Тиролска) у 78. години свога кратковременог али славног живота земног. На глас о тој црној тузи, која и овога пута, у црно зави владарску кућу, ожалости милостивног нам Цара и Краља, и обори држави један чврст стуб једног узор војника и јунака -- похитише Њег. ГГреузвишеностн Поглавару земље, Барону Апелу, преставници свпју овомјесних црквених и политичних опћнна и уреда, да изјаве своја саучешћа, ради толиког губитка. Ради тога немилог догађаја, кондолирао је ГГоглавару земље и наш еиједи Архипастир Њ, Високопреосвештенство Господин Митрополит Николајевик, п то овијем ријечима: В. Преузвишености!" Имамо слободу доћп пред В. Пр. да Вам изјавимо наше дубоко сажалење поводом смрти онога славнога, доброга и мудрога војсковође, иадвојводе Албрехта, љубезнога амиџе нашег најмилостивијег Цара и краља п ГБеговог најмудријег савјетнпка. Боже мој ! Кад ]е покојни прејасни надвојвода био овога пошљедљег пута у Сарајеву, и у нашој цркви благоизволио ме језанитатн: ,,Колико вам је 1'одипа, г. митроиолите? — л Осамдесет и осам, Ваше царско Височанетво. -— „Дакле ја сам зл једапаест годнна млађи од Вас". Па видите судбине, ја старац преживио сам га! Молимо В. Вреузвпшепост да изволите ово наше најискреније сажалеље Превишњем цријестолу ГБ. Величапства до знања ставити". Тако нсто из свију већих и мањих мјеста Босне и Херцеговине, стигле су Преузв. Поглав. изјаве саучешћа.

■I" НАДВОЈВОДА АЛБРЕХТ