Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 42

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Мртво балзамирано тијело пок. Надвојводе, стигло је у Беч 12. фебруара, а 14. истог мјесеца, био је величанствен спровод, коме су присуствовали, осим многнх нзасланства из АустроУгарске монархије, још и цар Њемачки, велики кнез рускн, многи страни принчеви, надвојводе и генерали, као и сав Беч — до 400.000 гледаоца, Блаженоупокојени Надвојвода саранит је у пркви капуцинској у Бечу — у царској гробници, са свима почастпма, које пристоје тако високој личности и заслужном мужу царске крви и племена Бечки и сви европски дворови, одредили су вријеме, колико се има жалитн за упокојеним Надвојводем. Ради многобројнпх саучешћа и из овнјех окупираних земаља, Његово Величанство цар, изволио је дати налог пл. министру Калај-у, да нашему народу објави високу царску благодарност. Нокојни Надвојвода, облазећи земљу н градове, као и своју војску, којој је Он врховни старјешина био, походио је у два маха и наше шехер-Оарајево, и то последљи пут у прошлој години, кад је, између осталог, и нашу нову српско-православну цркву походио. Као таквоме великом мужу, као јунаку, блиском рођаку Нзегова Величанства и пријатељу славенства, и ми га у небесне дворе испраћамо, са ускликом: Ипокои Готодн рлка' хкоего ек [к^тл^, кк /ц-кст-б кк лљт^ поконн^, нд^ж! кгн прлк!днм п0чнкл10тк. Слава му И „к-кчнаА пд/Иатк!!"

Врој 147.

ОКРУЖНИЦА.

Свему српско православном свештенству Дабро босанске епархије.

Наредбом 7 М0М Високе земаљске Владе од 17. јануара 1895. број 5709./I. одобреним највишим ријешењем Његовог ц. и кр. Апостолског Величанства од 3. јануара 1895., публикованом у „Гласнику закона и наредаба за Восну и Херцеговину" од 1. фебруара о. г. комад III.; дана 22. априла 1895. (по н. кл.), отпочеће у обје покрајине „попис житељства уз бројење важннје домаће животиње од користи у години 1895. Овај попис спровешће се најда.д.е до 22. маја 1895. У „пропису о предузећу пописа жи-

тељства §.

РЈтим

а под Н1 с. обвезан је и

душобрижник дотичне вјероисповиједи, да судјелујс при том попису као члан иописне комисије. По §. 12. том исте високе наредбе сваки преступ против овог потииса, кажњив је глобом до 100 фор. или 14-то-днев-

нијем затвором, у колико не би потпао и казненом закону. Уш.ј.од тога наређујем мојем пречасном свештенству, градских и селских парохија, да се с пуном готовошћу одазове дужиости учествовања у пописним комисијама, настојећи при том, да народ свој упуте, да комисији истините податке даје. У исто доба, то је најподеснпја прилика, да пречасно свештенство и за себе састави најтачније домовнике (анаграфе) за своје парохијалне уреде сходно §. 23 ћем ,

Ш„

8., 1ћ. Б.

,Пословног реда" источно-

православне консисторнје дабро-босанске, одоб]зеног пајвцшом одлуком Нз, ц. и кр. Апост. Величанства од 1/13. авг. 1883. год. Из српско-православне Митрополије дабро-босанске, У Сарајеву , 6 .фебруара 1895. АЕ. и Митрополит Дабро-босански: Ђорђе Николајевић.