Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 43

Број 315. ОКРУЖНИЦА. Пречасном парохијалном свештенству српеко-православне дабро-босанске епархије.

С позивом на конзисторијалне окружнице од 15. јула 1886. године број 774. (Видн Дабро-босаиски Источник за мјесец новембар 1887. г. стр. 76.) и 28. априла 1894. број 1000 (Босанско-Херцеговачки Источник за јуни 1894. страна 201.), налаже се свему пречасном свештенству Дабро-босанске епархије, да се по ннже нзложеној окружници Високе земаљске

Владе за Босну и Херцеговину од 22. јануара 1895. број 148.007. П., као и пред поменутим конзисторијалним окружницама, у погледу сарашиваша мртваца, од данас строго управљати има. Из конзисторијалне сједнице. У Сарајеву 9. фебруара 1895. АЕ. и Митроиолит Дабро-босански; Ђорђе Николајевић.

0 РАЗЛИЧИТОМ КАРАКТЕРУ ЈЕВАШБЕЉА СВ АП0СТ0ЛА Ј0ВАНА Б0Г0СЛ0ВА. С руског превео Григорије А. Николић. (Наотавак). носе на себи отисак различносши земног живота : последње дише духом једнолич-

На тај начин прва Јепанђеља представљају Исуса Христа изванредиим учитељем, Који је сишао с неба у свет човечији и у н>ему делује, говори по разуму и осећајима људи, који се Њиме спасавају, улази у њихов положај, предупретјује њихове нужде, с њима тугује тегаи их и учи: четврто јеванЈјеље представља Га небеским Иослаником, Који је узвисио самога човека, као да је већ стран свију светских нужда и земних одношаја, — подигао га од земље у свет божанствени, где му показује тајне вечне, неприступне умовима смртних. Тамо, можно је казати, небо се спушта к земљи; овде се земни човек узноси до небеса. Гамо религију примењују ка његовом жнвоту и открпвају оне њене стране, коЈе је неопходно било зиати у том стању, у каквом се он тада налазио: овде је човек дужан изучити религију у њеном светском виду и применути

себе

к њо|, да постанем оним, што му

ваља бити свагда. Отуда та јеванђеља

ности живота небеског. И мотрећи с те страие, прва Јеванђеља, можно је казати, писана су за почетиике , последње за хришћане савршене. 3) Најпосле, св. Јован предузео је нацртати правило вере ради васвленске цркве. Ношто васеленска црква, проматрана у простору, — пределима својим има пределе целог настањеног света, и проматрана у времену, — пролазећи кроз све вехсове, постоја ће до свршетка света: то св. Јован састављајући за њу правило вере, дужан Је бпо писати тако, да би га разумели једнако и Јудејац п Јелин, п варвар и Скит, да бп и прости моглп научитп се од њега, а мудраци учврстити се на њему, као на чврстом основу, да најсавршенији умовп, у најсретнпје доба просвјете, пе бн отступилп од овог Учитеља с тужним чувством усхићенога, но обмаиутога очекивања. Усљед чега