Босанско-Херцеговачки Источник

л

Стр. 54

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

ДУХОВНО-НАРАВСТВЕНЕ ВЕСЈЕДЕ Намијењене: Оцу, матери, младиЂу и дјевојци. (Посвећено хришћанекој породици). Превео Јован Петровић, кр. нрофесор и катихета, и т. д. Бесједа I.

Ошац-хришЛангш „Ко љуби иаставу, љуби" знање; а ко мрзи на укор, осшајв луд" (Приче 12, 1.) Док је мушкарац момак — дотле ниј(. ничим везан, нити се за кога брине осим за сама себе. Но са свијем је друга ствар — кад постане оцем породице. Тада га вежу нове дужности, које он радо прима. Код тијех брига долази брига за сама себе на задњи лист; он мора сада обраћати већу пажњу на — жену, дјецу, чељад, посао. Он мора бити својој поро-

и

дици и отац, и скрбник, и савЈетник, бранитељ, и пријатељ. Често му је служба, занат на терет, али их он, ради своје чељади, подноси стрпљиво. С тога отац породице због свога положаја заслужује веће уважење, него човјек неожењен, бездјетан, којега нико и ништа не веже. Да би били — у обичном животу — према ма коме снисходљивији и да појмимо тешки положај, доста је да рекнемо: „он јеотац и васпитатељ породице." Но то високо достојанство често окаља сам мушкарац. Пошто је са дужностима оца спојено много прекраснога, то сваки безбрижан, злочест отац заслужује највеће презрење. Који р^аво врши своју службу — њега укоре, но који својом кућом управља рђаво, који се ие брине ни за жену, ни за дјецу, већ их унесрећује — против тога су сви. ЕБега сматрају изметом, тирјаном. Прави је отац — хришћанин онај, који зна држати у својој кући ред, мар-

љивост, покорност, богобојажљивост. Те врлине — темељ су домаЈзе среће п благостања. Међу тима врлинама стоји на првом мјесту — ред. У породици, гдје влада ред, нема протусловља на сваком кораку; тамо нема ни раздора, ни неслоге измеЈју мужа и жене због сваке маленкости, а по томе не даје се р^ав примјер дјеци и служинчади. (Сва^а међу мужем и женом — почетак је свађи у- цијелој кући по томе, што ће сваки члан породице почетн најприје сам о њима мислити, а за тијем ће почети и пресу^ивати. За то се отац породице ибриие за слогу међу свима. Он сенећенпкада пред дјецом и служинчадима свађати са женом, макар им се њихова мњења и разилазила. Него да би се што боље учврстио ред у кући, домаћии мора бити примјером у томе, покоравајући се први домаћим законима. ако би му се они кадгод и чинили тешкима. Све мора имати своје вријеме и мјесто, отац породице не смпје у том бити изнимка. Он неће да буде у својој кући деспот. Ако он сам испуњава домаће закоие; онда ће му се сви без приговора и радо покоравати. Ои, као х^лава куће, бавећи се својим послом, непрестано се стара о опћем добру. Према приходима удешава и расходе. Жена му се брине за унутрагање а муж за спољашње господарство; она је — тако рећи — министар уиутрашњих, а он спољашњих послова; она се брине за садашње, а он за будуће потребе; њему спада у дужност да се брине за евоје укућане, ако би му жена обуда-