Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 58

В.-Х. источник

Св. 2

твоје милосрђе, како би ја заједно с њима прославио Твоје човјекољубље у вијеке вјекова, Амии. Бесједа II. Мати-хришИанка Вриједиа је жена вијенац мужу својему; а који га срамоши, она му је као трулеж у косшима. (Приче 12, 4^. Је ли вам позната највећа врлина н највећа дужност, да се она испуни? То је — одреНи се сама себе и живјети по вољи Господа 'нашега Исуса Христа, живјети по духу ГБегове љубавп, која се обухваћа и све бпрашта. Бринути се и живјети не ради себе сама, већ ради среће и добра других људи. С таким високим самопожртвован.ем живио је на земљи Исус Христос и БЕ>егови апостоли. Ако је то било могуће свима великим, добрим и племенитим мужевима — зар ннје и нама могуће? Сигурно ће многи рећи: ,.а зар се не може наћи код л>уди толико самоодречеп.а ? Та је дужност врло тешка." Но да ли је Бог кадгод захтијевао од вас нешто, што је немогуће или што надмашује вашу снагу? Бог је тражио таково самоодречење кроз свога сина Исуса Христа. Ои је говорпо: „ко мене љуби и у мене вјерује, нека се одрекне себе, и иде за миом. " И није немогуће подражавати сину Божијему. Ви говорите:,, такав је захтјев прекомјеран: —- Инак има људи, чије се звање и занимање састоји у томе, да из љубави заборављају на саме себе, и све своје труде, бриге и старања непрестано посвећују другима. Такова је по својему стању мати породице хришћанка. Она се брине дан ноћ, непрестано се труди, но не ради себе, него ради добра повјерене јој породице. У вече, уморна пада на постељу и прикупља нове силе, но не

ради себе, већ ради других. ТБезин муж дјеца, чељад, треба да су задовољни својим животом. За сав свој трудни живот, нема она друге награде, осим лаокава погледа оних, које задовољава. И ради тога штеди она све, за све се брине и лишава се многога чега. Она није своја. Сву своју судбу, срећу и несрећу спојила је она са судбом мужа, Што јој он спреми у животу, —- тијем се она задовољатда. Муж је сиромах, и она дијели с њиме сиротињу; оболи ли он она га двори, служи и трпи више него он. Она је сва ради другога, а ради себе —- ни мало. Она није своја: она је мати и жпви ради дјеце. С болом и опаспошћу живота дала им је живот; кад су сви спавали, оиа је сама бдила у ноћној тихиини над драгим малишом. Она ]е чувала своје мило дијете у болести, ирисдушкујући како дпше и молила се у самоћи. Нико не зна, шта је она радила, што је она трпјела; само је свезнајућему Богу све то познато. И све она радо заборавља, чим јој њезицо љубимче оздрави. Нгтко је не ће за то наградити. Само праведни Бог није заборавио њезинијех суза п брига, једини ће Он уписати јој то у заслугу. Она није своја: она је домаЛица. Она мора мислити на друге. Премда је сама слаба здравља, али мора пазити на здравље других. Она је — анЈјео мира у куИи чуварица домаЛега реда и благостања. Ево мати породице, дивнога примјера самоодречења из љубави! Мушкарац може чинити сјајна дјела; може се својпм вјештином и занатом обогатити; може доћп ј на глас, али на скроман рад домаћице нико се и не осврће. Као што сва срећа у кући стоји у свези с врлинама добре матере, исто тако