Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 60

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Буди добра куКеница. Ко хоће да позна вриједност матере породице, тај нека уђе у њезину кућу, и одмах ће све што види —- казати му какова је она. Не што се тамо налази, већ како се налази, свједочи о укусу и чедности добре кућенице; и како ју слушају •говоре о њеном разуму и врлини срца. Она мора бити добра кућеница и тијеМ пружати домаћем животу толико дражи, да не би ни муж ни дјеца случајно уздахнула за другим забавама, него да воле бавити се највише у домаћем кругу. С тога мора она бити добра према свима, одстрањујући све, што би могло нарушити пријател>ство и међусобно повјерење, без чега постаје супрушки живот адом. А да би се пријатељство и повјерење стално учврстило — најбољи је пут до тога — имаши срце, отворено тред мужем, не имаши од њега никаквих тајана, нерадити ништа такова, шшо би требало скривати од њега, иа и иогр-јегике, ако се догоде, не скривати од њега. Изгубљено једном повјерење, доноси неповјерење кроз цио живот. Она мора биши добра дјеци. Но при том мора се чувати, да се тим та љубав не претвори у размаженост и опасно праштање лакоумности, да се због те љубави не даје предност једному дјетету пред другим. Она мора бити добра не само ирема суаедгша својим и знапцима, него и ирема служинчади. То је срећа матере породице — хришћанке, како нам ју представља св. Писмо Нека буде такова свака од вас, да се владањем вашим слово Божије не омаловажује, него прославља.

Преблаги Воже! Размшпљајући о сујети садашњег мог живота и сјећајућп се мога дјетињства, признајем, да нема на земљи стања, блаженијега од дјевојчина. која је према Теби распаљена љубављу свога срца, и која је слободна од мрежа, које спутавају душу земаљскима бригама. Но милост и доброта Твоја, Господе, неисцрпива је! Твоја је неизмјерна доброта излила на мене и у супруштву толико доброчинстава, да ја нијесам у стању исказати Теби мојих осјећаја за отачатски Твој промисао о мени, којим си Ти спојио моју времену судбину с мојим мужем, давши ми у њему покровнтеља, помоћника, пријатеља, старатеља, потпору мојим слабостима. Господе Боже! Научиме да жпвим у супруштву по Твојој светој вољи! дај ми благодат, да се с покорношћу подчиним вољом мужа мога, да га љубим као искренога друга, уважујем као старјешину породице, поштујем као главу моју, Утврди у срцу моме завјет светих Твојих апостола: да не налазим свој украс • у плетењу косе, у драгоцјеном накиту, у бисеру и одијелу, него да стјечем нетрули украс кротости и поштења, да живим у побожности и послушности, да се обогаћујем добрнма дјелима, да се обучем у скромност и стидљивост, да се одијевам као што приличи хришћанки — насљедници небеснога обећања. Не дај ми да паднем у сујету и сањарије, да се занесем лакомпсленошћу и сујетом, да се поводим за трулим обичајима овога свијета. Дај ми благодат да цијеним као бесцјено благо, добро име. Уразуми ме, да се гнушам сваког лицемјерства и ласкања, да се чувам, као |;авола, сваке саблазни, да чувам чистоту дугпе и срца мога и да будем до гроба тако вјерна мужу своме