Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 74

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

недеље дође по 2, 3 п 4 стотине поклоника. Ове године било их је преко 6.000 еамо Руса. Кад, дакле, дођу у Јафу, дочека их руски конзул и зкелзезницом и кавазом отпрати у Јерусалим. У Јерусалиму на жељсзничкој станици, дочекује их Палестинско општенство и одводи у квартир. Ни један поклоник пема ништа да се брине за своје ствари и квартир. Све ]е то тако лепо уређено, и сваки прими своје ствари у Јерусалиму целе и не повређене. Дошавши, одморе се један дан, па другог дана нду Патријарху. Предвоји их кавас Палестинског Општенства. Патријарх их дочека у једној великој пространој сали, и пошто му сви редом пољубе руку, поседају на миндерлуке и онда их послузке слатким и водом, ракијом и кавом. Тада један монах метнувши убрус преко лева рамена, узме лавор а други носи ибрик и тако редом опере ноге свима мушкарцима, а женама пере само руке. Кад се тај обред сврши, патријарх их благослови и одлази, а дође- казначеј и онл,а с.ви поклоннци записују своја имена и прилажу патријаршији колико ко милује. (Овај се обред чини ми се, ради тога поглавито и врши). Сутра дан одводи кавас новодошавше поклонике у Воскресенски храм односно Гробу Божјем, и братство Гроба Божјег дочека их у Боскресенском храму са свећама, и један свештеник и ђакон обучени. Тада сви поклоници запале свеће и онда се креће литија из храма Воскресног и иде северном страном појући каноне и стихире, одговарајуће св. месту коме иду. Напред иде ђакон с кадионицом и свећом за њим братство у два реда, а за овим обучен јеромонах и ноклоници. И тако дошав до места где се Христос јавио Маријп Магдалини, ђакон окади то место, изговори сугубу ектенију за поклонике, очита одговарајуће догађају тога места., еванђеље и изговори на руском језику кратку реч. За тим иду даље где стоји колона, за коју је био привезан Спаеитељ. Отуда пођу и оду на место где је Христос био у тамници и где су му билп метнули ноге у кладе, одатле у нрквицу логина сотника, у црквицу на месту где су делили Христове хаљине; у црквицу на место где су му метали трнов венац. Одатле се спуштају у цркву под земљу где је ископан крст, па онда оду на Голготу одз,тле сиђу код плоче помазања, где су помазали тело Христово,

одатле оду на место где су стајале мироносице и гледале како су Христа сахрањивали. Одавде оду на гроб Јосифа и Никодима а одатле дођу на гроб Христов, свуда кадећи и говорећи јектенију, и кратку реч а на по неким мјестима читајући и еванђеље. Кад дакле, ева та места обжђу и целивају, онда улазе у Воскресенски храм, где код амвона стоји намештен сто и на њему уписна књига, дивит и перо. и ту се сви поклоници упишу ради номињања (које се никад не врши) (?! ур.)своје живе и мртве, и приложе гробу Божјем колико ко милује и има, и онда одлазе у квартир. Тако се ради са свима поклоницима кад Д°ђУПошто велики пост почињаше ее 28. фебруара, то да прикажемо још једну свечаност која беше прз поста, а наиме 10. фебрура. Тог дана бијеше рођендан светлога Султана, Абдул-Хамид Хана, те због тога, у 10 ча^ова пре подне, одслужи гттријарх у Воскресенском храму са свима архнјерејима и свештенством, у прпсуству паше и свих конзула, благодарење. Оно бијаше овако. Поеле обичног почетка, појаху неке псалмове и пзвесне тропаре, за тим сам патријарх изговори сугубу ектенију помињући Султана, и учини отпуст. Тада рече патријарх три пута: Да Бог живи нашег Султана Абдул Хамид-Хана! На прва два узгласа појачи и сви остали узвикнуше испола ети/ а на трећи узглас узвикнуше: Зито — Живио! После овога ишло се код паше на честитање као обично, а увече је била варош осветљена и искићена. Свечаности великопосне почињу се рд бијели сирни поклада. Тог дана служио је литургију у Воскресном храму патријарх, а вечерње је служио у храму ап. Јакова и ту се праштао с поклоницима. У вече у 6 часова, било је вечерње у патријаршиској цркви, храма Константина и Јел.ене, где се патријарх праштао с архијерејнма и осталим духовенством, истим редом, као што устав прописује. Ниети понедељак прошао је као обично, а пошто чисти уторник ове год. падаше 1 марта, на дан кад је руски цар Александар П. умро, ј то патријарх тога дана одслужи са свима архи-