Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 105

поштујући и уважавајући чин његов, знај да ће те и евугде Божијн благосдов пратВги. Из свега до сада реченога, види се, како неразборито поступају они, који не маре за свештенички благослов. Зар она рука, која участвује при свршавању самих великих црквених тајана, у којима се под видљивим знацима дају нама невидљиви и благодатни дарови Светога Духа, ради нашег освећења и просвећења, велим та рука која сводп благослов Божији, зар није

достојна поштовања? ЈБубећи, из поштовања, руку свештенпчку, не одајеш тиме поштовање свештеној особи, него светој цркви, којој он служп, односно одајсш почаст и славу самоме Господу Исусу Христу, чији образ свештеник на себи носи. „ДбркнаА кескда". Р. Стефан С. Илкић, учитељ.

ВЕЛИКОИОСНЕ И ВАСКРШРБЕ СВЕЧАИОСТП У ЈЕРУСАЛИМУ. (Наставак).

Сала није много велика, али је богато, раскошно и укусно намештена. Сала је сва застрта лепим ћилимом, а на челу сале, на северној страни, у дувару начињен је леп балдахпн трон са свиленим жуто-црвеним у источном укусу завесама, које подржавају, такве боје, шнуровп с велнким кићанкама. Какве еу завесе на трону, такве су и на свима осталим прозорима п таквом истом су материјом опшивени свп дивани и столнце. Испод балдахина на узвишеном од три ступња амвону, стоји једна велика столица оншивена црвеном кадифом и оивичсна златним шеритом и кићанкама — ресицама. На наслоњачи те столнце стојн лепо извезен велики патријаршиски грб; а на врху круна — мнтра. Од трона десно и лево стоје велики дивани за архијереје, а до њих свуда поред дувара и на средини сале све опшивене столице. На средини сале намештене су столице у дугачком, колшш је сала, квадрату, тако Да леђа бивају леђима окренута, а лицем се гледају с патријархом они, што су пред њим, а онн други са онима што седе уз дуварове. С десне стране натријарха, до архијерејеког дивана, стоји још једна велика, столица, налик на ону на којој сједи патријарах само што је па овој, на наслоњачи, место грба, фино израђеио цвеће и два писмена П. Н. Ово је, јамачно, рускн какав поклон бившем патријарху Никодиму. Од слика има Султанова и. руског цара и царице. Патријарх Герасим, то је виеок, сув, црномошаст, смучлог лица са орловим носом, доста

симнатичан човек од средњих година. Због слабог вида носи свагда наочаре. Родом је Арапин — од белих Арапа. Гозори само арапски, француски, грчки и турски. Характера је веома меког и благог тако, да сваки ради ко шта хоће; Због тога се поговара да ће га променитн. Служп врло лепо, благоговјено и веома разгозетно чита молитве и говори узгласе тако, да ако и најмање штогод знаш грчкн, можеш га врло леио разумети. Али је веома, што но веле Русн зават еобок) — зал>_убљен у себе. Целог свог служења, он само испупчава прса, намешта крет и панагије, своје бркове, обрве косу и браду, Косу има веома дугу а браду кратку. По некада то трко бива, да предстојећима долази чисто стидно. Кад смо дакле, сви поседалп, послужишс кољивом Св. Тодора, за тиш слатким и донеше ракију — ликер разне сорте. Док смо се мн овим послуживали, пространи. као нека сала, ходник пред салом, напуни се ђака из мушких и женскпх грчких школа. Кад узссмо снп ракију отпоче ђачки хор да пева патријаршиску химну, коју смо сви, на и сам патријарах, стоЈећи с чашом у руци саслушали. Кад је хор свршио химну, патријарах је изговорио кратку реч у којој је благодарио, од душе и срца, својој братији, на многобројпој посетч- које му је давало уверење о њихној љубави и преданостн према њему. За тим је испио ракију п седе, а, п ми свп сљедовасмо његовом иримеру. Тада приђоше ј манастирски и црквенскн ћацн — чираци — ис-