Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 135

даклену казну. Указује му у Христу савршено човечанство, највиши узор врлине, и даје му да саслуша бдаги и љупки глас. Спаситељев: „Пођите за мном, ко иде за мном, не иде по тами. Ја сам видело свету. Научите се од мене, јер сам кротак и смирен срцем. Узмите на се мој јарам, и наћићете покој душама својнм". Оно га уверава о божанској помоћи у добру и сме на њега увек сигурно рачунати и наду нолагати, — већ не могу све да изређам, ко хришћанство знаде, тај у једно осећа, како сидно делује на њега, како оно немоћ ојачава, како снажи своје сд>едбенике и како је празан и ништав изговор: „Ја сам немоћан, пане могу живети хришћански". Уз природну сдабост за правдање свом неморадног живота-, наводе још искушење од стране света, које наводи човека на грех. Ш. Кугаање на, зло, навођење на грех у свету је превелико; човек му не може ододети. То је трећи изговор, чиме се сдуже они, што неморадни живот проводе. Природна склоност злу, јача се јога већма рђавим примером у свету, то је ствар што се не да порећи. Може се видети и наћи, како људи својим животом и наговарањем, сад обећањем, сад претњом хоће да нас упдету међу саучеснике својих грехова. То се све види и чује, и ко не зна како је то опасно за нашу врлину? Ко не зна, како се не могу многи да избаве из ове опасности, него поддежу утицају рђава примера и завођења? Али, не износи лв нам свет и примере разних врлина ? Кад"ти видиш свуда све што је хрђаво, ади зар не видиш добра на људима свих сталежа? Зар не познајеш ни једног вда дара, што је прави отац својим поданицима, зар не знаш за побожне старце, савесне људе и жене, невине младиће и девојке и на свако добро готову децу? Кад чујеш, како се говори о уживању и страстима, ,како се редигија, врдина и невиност подсмева, зар не чујеиг, како се религија, и морал, чистота и невиност препоручују, и то од таквих људи, што те љубе, што се само

за праву срећу твоју брину од својих родитеља. учитеља, свештеника и од најбољих и најплеменитијих у народу? Кад се трудиш да, познаш људе, што чине све могуће, да узбуде твоју чувственост, да светлост помраче, што је у теби и да убију племените осећаје срца твога, за што нећеш да познаш и оне људе, што противно раде, што те упућују на врлину, што ти показују врлину, као пут миру и задовољству и што ти на путу врлине предњаче? Па и кад тога не би било, на кога те упозорује св. јеванђеље ? И кога треба да слушам по својој савести, да ди свет или свој разум? Ко се не да завести, тај неће ни задутати. Он се клони рђава друштва, што је опасно за његову врлину, а протнв оних, од којих није се у стању уклонити, оружа се мудром обазривошћу. Он погледа на оне, што се сачува^не сред света од светских порока. Он вели себи, да га Бог не упућује на оно, што чини други, него што еавеет и хриш1анство захтева. Он гледа и мотри, каква ће бити на крају награда и излаз заводника п заведенога. — И сад ми реците, љубезни моји, да ли заиета може оправдати хришћанин таким изговорнма свој нехришћански и грешни живот? вреди ли таки изговор пред савешћу? И да ли ће вредити пред Богом тим најправеднијим судијом? Не обмањујте се! Јудеји одбацише позив на велики обед и не примитне хришћанетва, презреше Спаеитеља и Његову науку, и бијаху за то осетљиво кажњени. Тако ће бити и с хришћанима, који свој грешни живот правдају ништавим разлозима. За таке неће казна изостати. Зло се само собом казни. У душн грешника нема мира, а спољашња срећа му је еамо привидна. За увек остаје истина што вели св. писмо: „Невоља и туга на сваку душу човека, који чини здо" (Тим. 2, 9) и „грех је пропаст за људе". Амин. У Земуну месеца авгушга. С немачког превео Симеон Араницки, протопр. капелан.

СТАРОЗАВЕТНИ ПРАЗНИК ПАСХЕ. Од М. Гуљаева, с руског од Ст. Р. Илкића, учитеља. Пуне четири стотине година после смрти . слетку дође време, да се испуни обећање, које Јосифове страдаху Јевреји у Египту. На по- је Бог дао Аврааму, — да се изведе народ је-