Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 138

%

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4

се по ееби види, да је у њима изложено само оно, што сачињава праву битност празновања Иасхе; остале пак установе, које су попуњавале евечаност тих дана, или еу остављене на вољу побожним осећањима свакога израиљћанина, или их је, као што равини тврде, Мојсеј усмено предао старешинама и главарима народннм, које се по предању сачувало до посљедњих времена, у која је постојао храм и у која се светковала законита Пасха. Неможемо са свим одбацити мишљења равинска, који веле, да су обреди пасхални дошли по предању из доба Мојсејевог, али такође не можемо ни то одрицати, да су многи обреди уведени у каснија времена, уељед развијенијих појмова народа јеврејског и усљед различитих околности, у којима се он налазио. После Пасхе која је држана у Египту, у св. Писму спомиње се еветковање Пасхе само пет пута, без сумње не зато, као да се у том периоду времена Пасха само пет пута светковала, него због тога, што су тих пет светкована Пасхе, усљед различитих узрока, особиту важност имали. Тако се први пут спомиње Пасха у књизи Бројева. (Числ. 9. 1 — 5). На годинј дана поеле установлзења Насхе, заповедио је Бог, да се има она светковати у пустињи синајској, по свима законима њеним. Ова пасха је с тога знаменита, што бијаше повод, да се установи светковање друге Пасхе, зарад оних, који не могаху у првој участвовати. Други пут ее спомиње Пасха у књизи Иеуса Навина (5. 10). Ово бијаше прва Пасха у земљи обећаној; приликом светковања ове Пасхе први пут је испуњен закон принашања жртве од првих земаљских продова. 0 овој као и оној предходећој Пасхи, у Св. Писму се врло кратко говори: [откоришд гмнок* 1ил(км кт* чегкертмннддиАТ-ћ ДГНк л Љ а ЦД ОТ -к К(Ч!ј)Д нд здпдд^, НД ПОЛН ПрН ^ОНГКОЛГћ Н '('ДД01Ш Ш П1ШНИЦМ 3(.ИЛИ ОНМА опр^шоки И НОКДА. В-к тои д(ик пр((тд /идид... Врло је опширно опиеана она Пасха, која је држана за доба Језекије. (2. Парал. 30. 1 —27). Овај празник је с тога знаменит, што је том приликом сав народ светковао другу Пасху, а због тога, што за прву не бијаху спремни ни свештеници ни народ. Прва брига побожнога Језекије, чим је заузео престо, бијаше та, да очиети храм Господњи од

идолске нечистоте, којом га његови предшаственици оскрнавише. 16,-тога дана првога месеца, после многодишРБега идолопоклонства, први пут бијаху принесене жртве правоме и истинитоме Богу. Али како у та доба бнјаше већ прошло време, у које се имала светковати прва Паеха, то Језекија саветујући се са старјешинама и левитима нареди, да се има светковати друга Цасха, и ради тога, разашље посланицу по целом јудејском и израиљском царству, у којој позиваше јудеје да оставе идолопоклонство, те да дс% у Јерусалим ради светковања Пасхе по закону Мојсијевом. Силан се народ бијаше искупио на царев позив у Јерусалим, сви се радоваху и с нестрпљењем исчекиваху час, када ће се приступити давно не одржаној и давно невпђеној свечаности. Свештепици и левити се поново очистише по закону и 14.-тога дана другога. месеца светковала се Пасха. Али се не могоше сви очистити, који дођоше и ма да је по закону нечистима забрањено јести Пасху, — на молитву Језекијину, и због тога што народ јако бијаше одушевљен за свековање овог великог празника, Бог је опроетио ово нарушење закона. Седам дана трајаше празник бесквасних хлебова поред обичних жртава, које се у те дане имађаху принашати за спасење. По свршетку празника безквасних хлебова, Језекпја продужи светковање још са седам дана и за ову светковину осим многих животиња, које се на жртву принашаху, даде цар још многе животиње, да их народ веселећи се поједе. Народ се у весељу разишао кућама са овога празника; али јевреји на брзо опет заборавише правога Бога и почеше служити туђе богове и опет више него 70 година не видеше празника, посвећених Богу истинитоме. На послетку Језекијин праунук Јосија, у осамнаестој години својега царовања, нареди, да се сав народ скупи у Јерусалим ради празновања Пасхе. У храму се поново разлегаху песме пасхалне; свештеници и левити 14. дана првода мјесеца до мркле ноћи пребиваху у храму спремајући по закону јагањце пасхалне и приносећи друге жртве, које бијаху у свези са овим празником. И соткоришл гмиок( 1|1л(КИ, ИЖ( ОКр^ТЖИ КА^У, ПД[^8 КО КјК/ИА ТО И прдзДНИК-Е опр^шокиж^н ((ДЛСк ДНЖ. И Н( КкКТ-К ПДЈЈ^И ПОДОкнма тоИ ко 1или ОТТ* дшн Сд,и8нлд пророкд, И КГИ