Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 137

7. Право, да једуПасху, имађаху само јудеји и странци, који пређоше у јудејство и обрезани (ст. 43—45. 48. 49). Остатке од јагњета пасхалног, као и у онште од свију осталих жртава, изузимајући жртве, које су се лриносиле при полагању завета и оних жртава, које су се произвољно нриносиле, не бијаше слободно оставља^и до јутра, него их дужни бијаху сажећи (ст. 10). 9. Особито забрањено бејаше дробити кости јагњета пасхалног (ст. 10. 46. 10. Ако у једној породици не бијаше онолико чланова, колико треба да би могли појести цело јагње пасхално, та се породица имала удружити са другом породицом, у којој такође бијаше мало чланова. На тај начин удруживаху се и сиромашне породице, ' које не могоше свака засебно спремити јагње пасхално (ст. 4). 11. ПочиРБући од вечера пасхалног, па даље у току од седам дана, сви јевреји дужни бијаху јести бесквасне хљебове, и сви тих 7 дана сматраху се за празничне дане, али само у први и седми дан забрањен бијаше рад, изузев спремања хране ('ст. 15.—20. лев. 23. 6—8. Числ 28. 17.—25. второз. 16. 3). 12. У 14. дан седмога мјесеца, имало се уништити све квасно, што се у кући налазило Исх. 12. 15)' 13. Нарушењу ма којег од од ових закона гледе празновања Пасхе, претило се стришном и грозном казном: „погикштђ дУшм та ш Изјмнла" (Исх. 12. 15. Числ. 9. 13). 14. И к8д(Т КЛ/ИЋ Д!Нк (Ж К-Е ПД/ИАТ-ћ, И призн8итг л10и прлзднннг ГоГПОД^ КО Е1А роди КЛША 3»1кониш к^чио прлздн^ите его. (Исх. 12. 14). 10. И к У д (Т1 у , егдл КОЗГЛЛГО.ИОТЋ К11Л1Ћ СК1НОК! клши: что еггк м&кж'Г< ш ; И рцмт! н/и-к : ж(ртки п л(ул па ГотодУ, иж( покри до.ии [миижт! 1ил(ки^т> ко бгипт^, егдд ПОЕН бгИПТАНМ, ДО.ИМ Ж( НДША ИЗЕИКИ. (ст. 26 27). У ових петнаест тачака, наведене су установе, које се у опште на Пасху односе. Оспм ових има још трп тачке, које се односе искључиво на прву Пасху, која јо у Египту одржана. 1). Пошто је пасхално јагње заклано било, имала су се пошкропити врата кућна његовом крвљу, и то неизоставно врата на свакој кући У којој је Пасха свршавана. Та крв бијаше спасоносно знамење, да је иста к^ћа ослобођена

од руке анђела, који побијаше првенце египћанске. (Исх. 12. 7. 13). 2. Иасху дужни бијаху јести сви обрезани ЈУД е Ј и ( ст - 36 )3). Они који су јели Пасху у Египту, морали су је јести спремни са свим за пут, да пођу из Египта, и због тога дужни су је били јеети опасани и обувени, са падицама у рукама и поред тога хитно, не излазећи целе ноћи из те куће, у којој је држана Пасха (ст. 11. 12). Напослетку, посљедњи део пасхалних закона сачињавају они закони, које је Бог дао после прве две Пасхе, те потоме који се односе на Пасху потоњнх времена. 1). Клати и јести Пасху допуштено бијаше само у ономе граду, -у коме се налази место ради служења Господу Богу, те су по томе они, који су хтели светковати Пасху, морали раније доћи у оно место, које је Господ себи изабрао. (Втор. 16. 5. 6). 2). Они који по закону не бејаху чисти (числ. 19. 11—22). лишени су од кугаања Пасхе, даљни пут могаше послужити за извину онима, који би се закаснили на светковање Пасхе. 3). Али да се не би ни први ни други лишили светковања Пасхе, бијаше им дозвољено да могу светковати другу Пасху и то у идућем месецу 14 дана, и по свима законима, који се односе на Пасху првога месеца. (Числ. 9. 6—12). 4). Пошто заузеше земљу обећану, имала се у другн дан празника бесквасних хлебова ириносити жртва од првих плодова земаљских (у оним крајевима у то доба почиње жетва), и од тога се дана започињало бројења времена .до педесетнице (7 недења). (Лев. 23. 10. 11. Числ. 26. 26 Второз. 16. 9. 10). У току свих 7 дана, док трајаше празник безквасних хлебова, осим редовних јутарњих п вечерњих жртава, морале су се прнносити засебне жртве, које су се саетојале од 2 .теоца са 3 Десетине ефе пшеничнога брашна,, на сдако теле, ието брашно морало је помешано бити са уљегм; од једнога овна 2 десетине ефе брашна, 7 јагањаца са једном десетином ефе братпна ца свакога, и, једногн јарца на жртву за грех. Ово се приносило нажртву спаљивањем. (Числ. 28., 17, 31) Ето то је кратак извод свих установа, које се односе на Пасху, и које су излоисене на разним местима у четири књиге Мојсејеве, Само