Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 146

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 4

тијем нама наредио, што је шест дана радио, а седми дан отпочивао? — Шта створи Бог у први дан? А у други? Трећи? — Четвртп? —■ Пети? — А у шести? — Од чега је Бог створио тијело нрвога човјека? — Како га је оживио? (Дуиуо је у њега дугау.) А шта је створно Бог још прије првога човјека? (Духове невидовне: анђеле.) Е, сад ми одговорите на ово питање што је у катихизису; Која су најзнатнија створења божпја? — (људн н анђели), Од чега је Бог створио човјека? — Како га је оживпо? г. Сад нам долази на ред питање: Каква је душа човјечија? Прпје него што одговоримо на то питање, кажите ми ово: ПЈта има сваки човјек? (Тијело и душу.) Од чега је тијело (Од земље.) Види ли се оно? (Видп.) Какво је по том што се види? (Видљиво). Мора ли сваки човјек умријети? (Мора.) Шта буде оида од тијела човјечијег? (онет земља.) Кажи ми дакле још једноч: Какво је тнјело човјечпје? (Оно је од земље, видљиво и самртио.) (Поновп! Ти! Ти! . Сви! А видн ли се душа? (Невиди). Је ли самртна као тијело? (Нпје) Каква је дакле душа? (Невидљива и и не иропадљива бесмртна.) Пазите дакле дјецо! Бог је створио човјека по обличју својем. Али човјек нпје тијелом, него душом својом слика н прилика божпја. Тијело човјечије је од земље. видљиво и самртно: а душа је честица божанска — дух невндован п бесмртан. Дугау човјечпју је драги Бог оодарно разумом и слободиом вољом, како ое може угледати на нај светпје суштаство и ио његовој се вол»п управљати и владати. Кажи ми сад: Каква је душа човјечија? (Невидљива, иепронадљива, створеиа по

обличју божијем, обдарена разумом. и слободном вољом) Понови! д. Што ти све познајеш, а да је драги Бог створио? —• (Људе. животиње биље, камење и т. д.) Па, које је од тих створења божијих драги Бог највећма одликовао? (Људе.) Чиме их је одликовао од осталих створења?(Разумом и слободном вољом.) Шта је човјек дужан за то Богу, што га је створио и највећма на земљи одликовао? (Да вјерује у Бога; њему се моли; њега хвали и слави; да га почитује као највећег добротвора свог; да се ио његовом закону влада, како би се удостојио вјечног блажеиства у царству небесном) Зашто је дакле Бог човјека створио? — Поиови! Ти! Тн! Сви! ТТТ . стеиен . . Б'акав је драги Бог ио суштаству? (Једаи) А у лпцима ? (Тројичан.) Које је прво лпце св. Тројице? — Друго? А треће? — У чему се разликује човјек од осталих божијих створења на земљи? По чему је човјек слика и прилика божија? — У чему се разликује тијело човјечије од душе? IV. стопен. Сад ћемо још једанпут поновпти, што смо даиас научплп: Како гласи први члан спмвола вјере? — Којпм начииом мп исповједамо тајну пресвете Тројице? — Које су најзнатннја сгворења божија? — Како је Бог створпо човјека? — Каква је душа човјечпја? — Зашто је Бог човјека ст-ворио ? V. степен. Отворите катихизис п цађите први члан символа в;,ере на стр. 4,, па ћемо га прочитати. Читај прво пптање Н.! Преведп ми први члан символа вјере! Тако је. Сад ће нам друго питање читати Н.! Чему иас дакле учи вјеровати прии члан символа ? Тако. И прођу сва питања до краја.