Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 186

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

ном к њима дође у дворац старац убоги, сед са сним, стар-ирестар. Спахиница приђе к њему, да му ми.лостин>у и рече: „моли се стари Богу, да нас помилује. А стари јој одговори: „Иомнловаће вас Господ Милостиви, помиловаће вас, само се покојте, не гулите народ, будите према њему милостиви. Отидите у Почајев, у манастир, будите онде три дана, за тим се исиоведите и причестите; и нек вам монасн одслуже бденије са акатистом Богородици, а ви сву службу на коленима обоје да слушате, само кад се буде читало Еиангелије можете устати." Сиахиница саслушавши, да старцу још милостиње и отрчи мужу свом, — а стари у тај час некуд ишчезе. — 0 чему су онн говорили — не зна се, но у јутру спахија заповеди, да се запрегну коњи и одјездише обоје у Почајев. Да ли молитве калуђера, да ли милост божија, само после овога на годину дана била. је велика радост код нагпе господе: дао им Бог опет кћерку и дадоше јој име на крштењу Аиа. Оног дана, кад су је крстили, сазоке сиахија скоје економе, писаре п све бирове и рекао им ]е овако: „Пазите, да у целом мом посаду не буде ни трага батинама и шибама. Ко се од вас осуди, да удари ма кога од мојих .људи — губи место своје! Ком се учинила неправда, наси.не, — да му се за све плати; у кога је кагсово марвинче. во или коњ, изнемогао и пао на робији — подајте му од мојих, свима главу за главу. Сељанима одмерите ливаду натраг. Ни чнје неправде и насиља не желим,,. — И расте њнхова девојчица, расте — није детенце, него ирави ан^ео: тако добра и лепа, да, као шго са каже, цео свет обиђеш, такове нигде не ћеш наћи. До^е већ пета година, у којој су сва деца њихова помрла, — сиа-

хија и жена му немају мира ни дању ни ноћу : свн над њом лебде, пазе и чувају, да јо какав хладан ветрић не ухвати, да рђаво око на њу не погледа, да је не урекну и не покваре. У петој пак години одведоше је у Почајев, к оном седом монаху, што им је предсказао милосрђе божије. И чита монах над њом молитву и Евангелије, а дванај'ст других калу^ера служе бденнје, — и родитељи је умивају Почајевском водом, и што год им ко каже, -— молитву ли какву читати, жртву ли какву камо иринети, све то од срца чине. Господ их је заиста помиловао, девојчица је ушла у гаесту годину, и она расте, иролепшава, на радост родитељима, — такове лепотице, кажем ти, нп до тада, ни после нису видели код нас. Но још лепша је била њена душа. Сваки је дае иш та на службу божију, у њину капелу, а о руским празницима — у нашу цркву, стоји у цркви просто, смирено и са страхом, — као сад да је гледам пред собом срдачну ! — и моли се Богу топло и смирено: а по свршеној божнјој служби, раздаје новце сиромасима и свима удовицама болнима, убогима, свима, који не могу зарадити н бринути се за себе: дозове пх к себи у двор свој. да пм брашна. каше, сланине, и све, што им је нужно. За то су код нас свп на посаду само о њој говорили, као земаљеком Анђел\-хранитељу и утегапгељу. И нзрасте д[!вна девојка и са свију страна долазигае младожење, — овај богат, онај још богатији, једаи леи. други још лепгаи; но нико јој се не прнљуби срцу. Она све само чита свете књиге, све се само моли Богу и чини добра, милостива дела. Једанпут дошао к њојј да је ироси, некакав гроф, а она оставила госте, зовнула своју собарицу и отишла је с њом на спровод