Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 188

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

једног краја до другога, шта више и Чивути се молише Богу у својој „школи" и не беше човека, који се не би за њу топло помолио Богу. А болест јој беше баш чудновата, неизлечима. У јутру говори са свима, ни накакову се бол.у не тужи, само је у лицу побледмла и телом опала, и тако беше слаба, да руке није могла подићи. А како је 12 сати одкуцавало, да иодие навести, затвори очи и лежи као мртва. устима само миче и сие говори, говори, гопори! И тако је чудновато, сине мој, гонорила, такове све речи, да никад не бих веровао, да нисам својим ушима слушао. Роворила је о души човечијој, куда она по смрти одлази, и приповедала је, да их она види и с њима говори. Свакога је познавала и при том настављала и учила, да се нико од присутних није могао уздржатп од суза. Ма да су јој очи биле затворене, — прстима

је књигу читала, говорила је које је доба, минуту не фали, само кад јој сат иоложе на срце и о сваком познатом је све зосала, шта ради, где је, шта говори. Стари јој се родитељи поболеше; код ње се налазила само њена собарица и остале слуге, и народ је к њој долазио, као на чудо, да је внде. Но кад дође човек, тешко грешан пред Богом н. пр. који је живио обманом, иреваром и неправдом људс-ком или какав безбожник, који је у Бога не верује, или такав који воле празне", безмислене речи да говори, или да се куне, нли такав, који је рђаво у браку живио, рђав прИмер деци давао, — то такав "човек још је био у авлији, а она га је већ видела духом, и рекла би: „не пуштајте ми тога човека (или ту жену): то је безбожник, како може ући, да је са мном. (Наставиће с.е).

СТАРОЗАВЕТНП ПРАЗНИК ПАСХЕ. Од М. Гуљаева, с руског од Ст. Р. Илкића, учитеља. (Свршетак).

Ради удобности дошљака из даљних крајепа, свештеници изменише стари закон, по коме се јагње пасхалио за четири дана пре Пасхе имало одредити, те су се место тога код храма иродавали јагањци, којн су по закону били добри за принашање на жртву. Дошљаци по томе нису морали доносити собом јагањце, него су их ту куповали. 14. дана у подне, када је затрубила труба на храму, сви мушки који сачињаваху пасхално братство, скупљаху се на једно место у кући, и ту би старешина породице или братства, читаО ову молитву: нека сн благословен Ти, о Господе Бозке наш, вечни Цару, који си нас осветио Твојим заповедима и који си нам наредио, да избацимо, све што је квасно. Када се молитва свршила, сви бн ћутећи запалили воштане евеће и стали би тражити да није остало шта квасно у кући, хотимично су подметалн на различита

места, комаде кваснога хлеба, само да се одржи заповед о тражењу и о избицивању кваенога теста. Све што год би при тражењу нашли, скупили би на једно место, а старешина би рекао: свега кваснога, што се налази у мојој кућп, које сам ја видео или које ниеам вндео, нека неетане и нека буде као прах земаљеки!" Већ је наступило време, када се имало заклати јагње паехално; али у храму 'ош ништа није ни предеказивало да се приближује великп празник. У њему се по обичају и у обично време приноспма свакндашња вечерња жртва. Међутим ее већ народ ностелено све више н више скупљао код храма, п тек што се свршио иринос обичне жртве, народ би се поделио на три дела, ПО речима Мојсејевпм: н злколготт* то кн лшожнтко сииок -к Гн^еки^-ћ". Прво оделење народа улази у храм — и врата се од храма закључавају.