Босанско-Херцеговачки Источник

Ов. б

В .-Х. иоточник

Отр. 191

Душе свих живих, благосиљају име Твоје, Госиоде Боже наш, и дух свакога тела прославиће и узнет'ће успомену Твоју. Јер си Ти на веки Бог, и осим Тебе немамо Цара, искупитеља или спаситеља. „Нека си благословен, Господс Боже наш, Цару вечни. Амин". Ово беЈаше прави крај вечере, али ко је хтео, могао је попити пету чашу вина и појати велико лллил^л од 120. до 1У7. псалма. Сутра дан 15, нисана, у први дан бесквасних хлебова, који се дан сматрао за празник као и субота, шта више, који се и називао суботом, не бијаше слободно радити никаквпх обичних послова, а тако исто и у 7. дан бесквасних хлебова, који се називао исходним празником. У ова оба дана, мушки дужни бијаху прису.ствовати у храму, ради принашања мирних жртава које су се састојале из волова, оваца и других животиља, које по закону слободно бијаше на жртву ириносити. Ови мирни ириноси, сачињаваху неопходну нринадлежност празника, безквасних хлебова. Позивајући се на Втор. XVI. 11.—14., Јевреји за своју дужност сматраху ове дане, што веселије проводити, и због тога су тада узајамно посећивали и частити друг друга. Сутра дан после приношења мирних жртава, дошљаци су могли ићи својим кућама, али су обично они, који бијаху врло нобожни, остајали у Јерусалиму лреко свих седам дана празника безквасних хлебова, а многи чак и до педесетнице, која се светковала на седам недеља од другога дана бесквасних хлебова, кога се дана и жетва почињала. По описима равина, овако се свршавао обред почетка жетве: Оинедрион би за државне новце откупио један део њива иза потока Кедронског и 15. Нисана у вече послао би тамо три своја најуваженија члана са е.рповима и котарицама. С њима заједно ишао је многи народ. У 30 РУ 16. Нисана запитао би најстарији од исиосланих чланова: „да ли је изашло сунце?" нашто би добио одговор: „изашло је". Ово ее нитање три пута понављало, и три пута је на њ' даван одговор. За тим је три пут питао: „да ли овим српом?" и три пута му одговараху: „јест, јест, јест". По томе је продужио питања говорећи: „да ли у ову котарицу? јест!" „да ли у ову котарицу? јест!" „да ли у ову котарицу? јест!"

и напослетку: „хоћу ли пожњети? јест!" „хоћу ли пожњети ? јест!" „хоћу ли пожњети? јест!" Добивши на сва ова питања одобравај^ћи одговор, он би први пожњео сноп јечма и сви би га заједно однели у притвор храма свештеницима, који би га над ватром исушили, и пошто би га потом измешали у суду, самлели би га, и потоме би га 13 пута проеејавали, све дотле, док од тог донешеног јечма не би добили 10 део ефе самог чистог брашна, од кога би једну прегршт, помешавши ју са уљем и са машћу, на жртву принешене животиње, спаљивали на олтару, а остало би испекли и појели. Са овим заједно сажегли би јагње и учпнили би преливање. После овога обреда, и народ је одпочињао жетву на сво1 'им њивама, јер овим обредом бејаше разрешена употреба новога хлеба у домаћем животу, као што се са принашањем два хлеба у ,«рам о празнику педесетнице, разрешавала употреба новога хлеба у црквеним службама. Тиме бејаху завршени свечани празнични обреди; свак се наново прихваћаше својих обичних послова и до седмога дана ништа не иодсећаше на празнпк, осим бесквгмЈних хлебова. Овако светковаху Пасху јевреји у последње доба, док је храм постојао, Ови обреди, које није Мојсеј наредио, него који су се на основу предања вршили и, ма да их равини признају за неопходно нужне, ипак не сачињавају битност празншса. По закону Мојсејевом, за, пасху неопходно нужно бејаше: јагње, бесквасни хлебови и горке траве, и по томе само те принадлежности празника имају особено, тајанствено значење. Празник Пасхе, као и сви други празници, првобитно је имао исторички карактер и празновао се за спомен избавлења првенаца јеврејских од смрти, која је поморила првенце египћанеке; уједно Пасха их је подсећала и на излазак из Египта. Али у ов"М простом историчком значају скрива се дубоки тајанствени смиеао — прообразни. Он је уједно подсећа на давно обећано искуплење од ропства греху његовог внновника ђавола, од проклетства и смрти. А танко чувство духовног искуства црквених отаца, видело је осим преобраза у обредима пасхалним, дубоко назидавајуће моралне уроке 1 ). х ) Богодухновени Мужеви, још у старом вавету разумели су прообразно значење пасхе — (Исх. 53. 7. Јер. 11. 19). За време доласка Христова, оно је јасно протумачио Јован