Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 194

В.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Тада Еванђелист 1 ) са предикаонице отпоче обичнп почетак за читање Еванђеља, као што бива на јутрењу, — п отпоче да чита. Он је само описивао какав је поредак бно, а кад дође да говори Спаситељ, тада говори сам Патријарх; а кад говори ко од апостола, то говори онај, којп тога апостола преставља. Улога је свакоме, дакле, одређена. Еванђелисш: У оно времв, кад дође дан пресних хлебова, у које требаше клаши Ласху; посла Исус Петра и Јована (у то време два, свештеника, први дешњак и први левак, стадоше пред Патријарха), рекавши: Латријарх: Идите, спремите нам пасху, да једемо, Апостоли — свештеници: Господе! А где хоћеш да спремимо? Латријарх: Ето кад уђете у град, срешће вас човек, који носи воду у крчагу, идите за њим у кућу, у коју он уђе, и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица, где ћу јести пасху с ученицима својим? И он ће вам показати велику застрту собу; онда дакле, спремите. Еванђ.: А они отидоше (она два свештеника поклонише се и пођоше водоноши) и нађоше као што им каза\ водоноша изађе њима на сусрет и ту постојаше мало) и еаремише пасху. (Она два апостола вратише се Патријарху, стадоше пред њега и рекоше). Апостоли: Господе! све је готово. Еванђ.: А кад би у вече, сједе за триезу са дванајесторицом (тада патријарх са свима свештеницима одоше на помост и поседаше на своја места) и кад сеђаху за тртзом и јеђаху, рече Мсус: Латријарх: Веома сам желео да ову пасху једем с вама, пре него што пострадам: јер вам кажем, да је одселе нећу јести, док се не сврши у царству Божјем и т. д. Еванђ. : Знајући Исус да му све даде Отац у руке и да од Бога изиђе, и к Богу иде, устаде од вечере (патријарх устаде) и скиде своје хаљине Сђакони му скидоше митру, омофор и сакос), и узе убрус те се запреже (ђакони му додадоше чаршав, те се запреже и убрус, те мету га преко левог рамена) по том усуше воду у умиваоницу (ђакони му додадоше фини од Ради краткоће тако ћемо звати оног свештеника што на предикаоници чита Еванђеље.

сребра емелиран лавор и бокал, и они усуше воду у лавор) и поче прати ноге ученицнма и отирати убрусом (Патријарх оде најмлађем свештенику, и тако почев од њега, опра свима на левој страни, па онда пређе десној , почев опет од најмлађега, и дође до последњега. Перући ноге, кад их обрише а он пољуби ногу а дотични свештеник — апостол пољуби њега у лице). Онда дође к Симону Петру. Патријарх приђе оном последњем а овај устаде) и он му рече: Летар: Господе: Зар Ти моје ноге да переш ? Лашријарх : Ш.то ја чиним, ти сад не знаш, али ћеш после дознати. Летар : Никад ја не ћу допустити, да Ти опереш моје ноге. Латријарх: Ако ти не оперем, немаш удела више са мном. Летар: Господе ! кад је тако, онда не само ноге, ево опери и руке и главу. Латријарх: Опраноме не треба; до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. (И опра му ноге). Еванђелист'. Јер знадијаше пздајника свога, па за то рече: нисте сви чисти. А кад им опра ноге, узе хаљине своје (патријарх остави лавор убрус и запрегу, а ђакони му обукоше сакос и метуше амофор и митру) и седавши опет за трпезу (Патријарх седе) рече им: Латријарх: Знате ли што ја учиних вама? Ви зовете мене учптељем и Господом; и право велите: јер јесам. Кад, дакле, Ја опрах вама ноге, као Господ и Учитељ, и ви сте дужни један другоме прати ноге. Јер ја вам дадох углед и пример, да и ви тако чпните, као што Ја вама учиних. Заиста, заиста вам кажем: није слуга већи од свога господара, нити је посланик већи од онога, који га је послао. Кад ово знате, благо вама ако га извршујете и т. д. и остало како Еванђелист описује: како им је говорио да ће Га један од њих издати, и онда устајаху сви редом и говораху с ЕБиме па и Јуда, и како га Цетар храбраше, а како Он Петру предсказа, да ће га се три пута одрећи и т, д. Па онда: Еванђелист: И благодаривши Богу, изађоше по обичају на Гору Маслинску; а за Нзим отидоше и ученици 1Вегови. И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим (Патријарх устаде и окрете се ученицима).