Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б .-Х. ИСТОЧТШК

Стр. 195

Латријарх: Седите ви овде, док ја идем да се помолим Богу. Еванђ. : И узе са Собом Петра, Јакова и Јована (тада љих тројица устадоше и пођоше за Патријархом низ степенице од помоста. Патријарх сиђе доле а они засташе на етепенице) а Он им рече: Патријарх: (окренувши се оној тројици) Жалосна је душа Моја до смрти ; почекајте овде и стражите. Еванђелисш : И отишавши мало, паде на земљу (Патријарх клече на прострти према предикаоници и оној маслиновој грани ћилим, подиже руке небу, па паде лицем на земљу, а она тројица поседаше на степенице па прилегоше и начинишс се да спавају) и мољаше се, да би Га мимоишао час, ако је могуће, и говораше: Ава Оче! све је могуће Теби: пронеси чашу ову мимо Мене; али опет не како ј а хоћу, него како оћеш Ти. И дошавши к ученицима, нађе их где спавају (Патријарх устаде и дође оној тројици) и рече Петру: Патријарх: Симоне ! Зар спавага'? Зар не могосте један час поетразкити са Мном? Стразките и молите се Богу, да не падеете у напаст; јер је дух бадар, али је тело слабо. (Она тројица подпгоше главе еамо, па кад Он оде, а они опет полегаше. Еванђелисш: И опет отишавши. помоли се Богу, оне иете речи говорећи (Патријарх опет онако чињаше). 11 вративши се нађе их опет где спавају; јер бијаху много дремљивп. Патри(Сври јарх дође оној тројици, и ћутећи климну главом, и оде опет да се моли). И оставивши их, оде трећи пут те се помоли (Патријарх опет чињаше као и пре) говорећи оне исте речи. Тада дође к ученицима Својим (Патријарх устаде и дође оној тројици) и рече им : Патријарх: Једнако спавате н почивате, (она тројица подигоше главе) доста је; дође час: ево се предаје син човечиј у руке грешницима. Устаните да идемо (она тројица устадоше) ево се приближи Мој издајник. (И тако одоше на помост и поседаше на своја места). Тада им је Патријарх изговорио опроштајну реч, као што Еванђеље казује, за тим очита једну молитву п учини огпуст. За овим је један свештеник с предикаонице говорио беседу на турском језику. После беседе устадоше сви, а Патријарх узе ону киту цвећа, и с њоме окропи на све стране. Тада се крете литија и одогае право у патријархов двор а Патријарх је при том кроз чаршију непрестано кропио. Каква је била лепота и троњавајући призор, описати се не да. Особито је троњавајуће било, кад су свлачили патријарха и кад се молио. Фотографи су све главне моменте снимплп. Све се ово свршило у 12 часова. У вече тога дана, дошао је Патријарх у Воскресенски храм на бдење, просто. Бдење је отпочето, као што правило проппсује. Прво је Еванђеље читао Патријарх из свога стола, а остала су читали свештеници. Еванђеља еу се читала на грчком, словенском и арапском језику. \е ое).

ДУЖИОСТИ ИРЕМА НАЈВМИИЦИМА. Па францески написала Ида Г. Са малим измјенама и допунама с талијанског превео Јован Шарић, парох церански.

Наши домаћи, наши су ближњи и умиљата наша браћа, коју милосрђе наређује љубити као сами себе што љубимо. Љубимо дакле као сами себе искренога свога, који нам је тако близак и живи с нама заједно под једним кровом и заједно с нама ужива заједнички љеб. ЈБубимо наше најамнике тако, као што желпмо да и сами будемо љубљени и као да смо у њиховоме стању и положају. Ето најбољега руководства према нашијем домаћима.

Но, и још ћемо једну рећи: не треба им пак ни мане приучавати, када су им оне примјетљиве, нити им уштедити праведну поправку; али их не смијемо корити са неком надутошћу. Не треба им заслуге не признавати, које нам наши најемници чине; шта још внше збиља, е да би их ка добру довели, посвједочимо им њихове добре каквоће да буду задовољни, да у њима имамо повјерења; треба да их гледамо као браћу, као пријатеље, треба да за њих у истину