Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 196

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

гајимо истинит интерес. На исти начин, као год што један јак ударац вјетра у једра брода и највећега. што га потисне више него стотину завоза весала, тако и једна иријатељска ријеч, један знак доброхотности, чини домаћег тачнијим у служби својој, не зкели хиљаде наредаба апсолутних, неогранпчених, претећих. Када осјетимо мане свога буди кога најемника, одма добро гледајмо од њих разоружати га. Размислимо и о добру и озлу; вјерујмо самима себи, да се тада мозкемо назвати сретнима, када они узму слободу међу нама; тада им је добро, а и нама. Сравнимо најамнике са другијем не савршенствима; помислимо на начин поправити их од некијех несавршенства и оскудица, које, могуће долазе од слабога васпптања; тада их у томе треба учинити пажљивијем мирно, не показујући им у томе прави пут већ све мало по мало, без да им се много трпа од једном на начин, да оејете сами жељу поправити се. Одаљимо се од домаћијех, које кадри нисмо учинити честитијем особама; али на против, у колико код онпјех, у којима опазимо доказ разборитости и чедности, гледајмо их усавршити са срцем, сноситп њихове мане, ако само нису искључиве, и нокажимо им све оно повјерење, кога су доссојни, е да би добили душу одличнијех особа. Никада не треба да дугујемо својим слугама, иначе смо им робови. ПТто се тиче плаће, плаћа или награда треба да је разборита; јер када им дадемо мање, не жели што се даје примјерним особама нашега сталежа, не задоволли су, сматрају нас за тврдице, гледају нас оставити и служе нас преко воље. Ако пм не можемо дати више, барем се изговоримо да нам је то жао. Лијеп п велпкодушан начин чини већи утисак на људе, не жели иста добра, која се чине: начин умјетности с којим се дар чини, впше вриједи од дара.

Има особа, које су убјеђене, да је одредба Божија назначила сиромашцима служити богате, и да овима дозвољава с њима се служити као слугама; али и да је назначено н олакотити ослобођење слабијих и незнатнијих њиховим поможењем заузимача, који добише више увјета сјаја. Ово није Бог зна шта, и ствар је више него сигурна да је тако. Бог нам даје слуге, е да би у нашој љубави нашле помоћ и уточпште у нашем милосрђу, примјер у нашијем напутцима и саизеству, у нашој ревности наговор односећи се њиховоме вјечитоме здрављу. Ми немамо права изискавати од слугу нешто привремено, већ смо их дужли обрадити духовито, к нечему ишерисантнијем. Бог нам даје слуге у залогу, у позајам, н једном ће нас о њима питати рачуна. Бићемо питани о помоћпма, које им могосмо учинити а неучинисмо им. Жалосна је замисао немара, преко кога бп се, и да није њега могле спасти толике душе, које коштају у сину Божијем исту цијену, као да су п синови, књажева п царева земље. У породицама простијпм не утаначује се ред, већ начин — форма. Са свим тим, неће се догодити никаква велика саблазан, ако смо задовољни, и | да смо узнемирени малим моралом сопственијех слугу и њиховога свијета. Често пута, од њих се не изискује тачност од њих самијех, и зато обилујућијех у части, мало их је сасвим, који иду далеко и заузимају се тачно испунити са искреном љубави своје дужности, које су свете. Ове ће ријечи господарима нспоредити енергију св. апостола Павла, када оно рече: „ Госшдари ! правду и једнакост чинише слугама знајуИи да и ви имате госиодара на небесима. ЈГосподари и ви чичише слугами ваши као и они вама, осшављајући иријетње, знајући, да је и вама самим и њима господар на небесима^ а он не гледа ко је ко! Који на то не пази, одриче се вјере и гори је од невјерника и (Кол. гл. 4, 1; Еф. 6, 5 до 9). У мају 1894.

Р А 3 Н 0.

Његово Високоцреосвештенство г. митрополит Ђорђе Николајевић, наш обљубљенп Архипастир и добротвор српски, прославио јс на

Ђурђев дан о. г. (као и до сад) свој осамдесет осмо годигињи рођен дан. Узвишени Архпиастир, угледао је свијета 20. априла 1807. године.