Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 202

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

ЗАПИСИ ИЗ ИАСТИРСКОГ БОГОСЛОВЉА. Саставио ректор кпјевске духовне семинарије Архимандрит Борис. Превео Григорије А. Николић свештеник у Митровици. (Наставак). У посланици к Ефесцима налази се

врло важно мјесто, где се говори о божанственом оснивању цркве и набрајају се различита назвања слуга црквених, од којих сваки има свој основ у некој истини или дужности, скопчаној са општим уре^ењем свештенства. Ово нас може повести кратком разматрању других јерархичних имена. Упоре^ујући их и извлачећи суштину значења свакога од њих, можемо видети све богатство, сву пуноћу садржаја. пастирског служења, као уре^ења божанског, установл>енога Самим Христом. Као путевођа послужиће нам при овом поменуто више место из посланице к Ефесцима. Тои да/гк естк осм апостолу, оем же пророки, окк! же клаго= к-ксиики, овк! жј плстмри и ^чнтмн к совер= ШЕННО СКАТћ!)^, ВТ*. дФло СЛ8ЖЕН1А, КТК. С03И дднУе т^кла Христока". (IV. гл. 11. ст.) П?орТјТ7]$. Назвању овом, које долази непосредно иза оотоатоХод, тим начином, одлучно се даје друго место. Олужење, које се означује овим именом, било је такођер изванредним служењем. Оно се појавило потребама времена. Пошто је у црквама, које су се састојале из обраћених незнабожаца, расејаних широм иростране грчкоримске империје, хришћанских учител.а било врло мало, то су били нови прозелити, као што се види, непосредно оза= рени Духом Светим ради настављања других у божанственим истинама, и кад што, као што се види из Дел. ап. XI, 28, и ради предскизивања будућих догађаја. По свој прилици, да тада, како старозаветни пророк беше поглавито органом откривења будућега, новозаветни је био

надприродно озарен на гледање предмета, већ откривених. Ово је било откривење истине духу човечијем, луч светлости с више побуђујући којега из верних, да гопори ради назидањања других, као што се ово види из 1. Еор. XIV, 29—31. Пошто је дар пророштва био велик и достојан зависти, примамљиви дар, то тражише многи, и лажни се пророци појавише шта више у апостолске дане Али ради распознавања истинитих пророка од лажних, били су показани нарочито знаци од самих апостола. Ово особито даровање пророштва" (х«ст%а тсроогј":а:) као што изгледа, није преживело оно време, које у иравом смислу може бити названо веком апостолским, ма да се оно могло продужити и мало више; јер кад су цркве биле доста утвр^ене и и устројене, јавила се могућност рзгулисаног, систематичког избора младих људи и васпитања њиховог ради црквеног служења. Као што је сличност меЗ^у апостолским служењем и служењем данашњих пастира, тако и служење „пророка", принадлежећи ка евештенству, као целини, у неком се смислу одржало у цркви и има носиоца својега особитог Даровањашта више и сада. Јер пророци су били проповедницима о Христу: они су добили надприродни дар учења о божанственој истини у време духовног мрака и незнања. Слично овоме и у целој доцнијој историји цркве било је особито просвећење с више извесних одељених личности, да уче људе божанетвеној истини и да показују пут