Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 206

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. .6

матгачи. Заједно са апостолима, јеванђелисте беху први весиици Христовог учења. Но кад се хришћанска вера већ довољно учврстила иа земљи, то, заједно с другим изванредним службама, ирестаде и служба јеванђелиста. Но првобитном употребљавању речи, назвањем јеванјјелисши , назначавала су се само она лица, мисија којих се састајала у навештавању људима учења о спасењу, чим се и полагамо начело утвр^ењу вере Христове; меЈ>у тим као служењем пастира и учитеља

црквених вера у Христа предпостављала се већ битном раније у једном или другом месту. Задаћом овог служења беше већ најопшнрније васпнтање верних у хришћанском животу и упутство у усвајању од њих хришћанског учења. Најдревнији тумачи св. Писма сагласно признају, да је служба јеванђелиста принадлежала цигло времену првобитога утвр|>ења и распростирања хришћанства на земљи, као служба изванредна, престала је с концем овог времена. :ће се].

II Р 0 П у Недељу прву по Ду (Поштовање сзетих од стране православне и с предањем и примером Света православна црква штује свете угоднике Божије и своје штовање према њима исказује тиме, што је свакоме светом, једном или неколидини заједно, посветила зарад торжественог празновања један особити дан у години, а свима светима посветила је прву недељу после Педесетниде, т. ј. данашњи дан (од куда се и и назива недељом Свих светих) ; — састављала је и саставља им елужбе црквене у опште и на по се акатисте; — моли им се; подизке у име њихово храмове; свршава у част и славу њихову крсне ходе и чува у помену њихове постове. Таково штовање светих од стране православне цркве, ина зарад тога (штовања) основа, у речи Божијој и у предању и примеру цркве древне васељенске. Реч Божја и сама похваљује свете, кад говори: п<митг пјмкгашл Х " 1, № по^кнли.ни (Прич. Солом. 10, 7); ДИЕЖ-ћ Еог -К КО ГКАТМЈС - !! 1КОИ^"ћ (Пс. 67, 36); ккалчт ! Еогд ко (кжтмх"]. егш (Псал. 150, 1); прЈд-ћ Го[под(.ит> с.шртк п(кподокнмх"ћ егш (Пс. 155, 6); — п даје нам поуку, како смо дужии ми штсвати свете : по.ииндит! н>«тлкннки киша, игк( глиго.мшн ки.иг моко Богк'('(, н^ж( кзирик>1.ц( ни гкоичлн'['( жнтмктки, подрижннт( к^р^ их"к (Јевр. 13, 7). Из ових места речи Божје, јасно је, да штовање

0 В Е Д [овима — свих светих. цркве потпуно је сагласно са речју Божјом древне васељенске цркве). светих, има, основа у рзчи Божијој, и да је сагласно с вољом Божијом и истинитим богоштовањем. Штујући и прослављајући свете, ми им не одајемо божанског штовања, но их само држимо за другове Божије, ходатајима за нас пред Богом, првородном браћом нашом о Христу (Јев. 12, 23). Молећи се светима к просећи у њих различитих блага за себе, ми просимо овијех блага у њих, не за то, што они сами по себи, својом вољом и силом могу нам их дати, но за то, што их они могу нама испросити код Бога. Наше штовање светих односи се како непосредно к њима, тако и посредно к самоме Богу. Прослављајући на пр. високе врлине светих, ми уједно с тим прослављамо благодат Божју, која им је била у помоћи, да достигну те врлине. Прослављајући светост угодника Божијих, ми прослављамо премудрост Божију, која их је поучила у спасењу и руководила их у продужењу зсмног живота; — прослављамо љубав Божију према њима, која их је изабрала за царство небеско. По овоме Псалмопјевац и говори: Х&АЛИТ1 Еоги ко гка '1Ч |^"к бгш, т. ј. прослављајте Бога кроз свете Нзегове, или -- прослав .Ћајући свете, прослављајте кроз њих самога Бога. На тај начин штујући и прослављајући свете, који