Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр 251

зане и законт* глаголгг г к № ксдкагш гллгола л8ка'кл Шст8пи оуста бо лж8ш,и^т» оукиванјтт! г ј.8н|8. Иса'Та жс в ^кш^етт*: гака' положи\0 /ит\ лжЈ! надсждб нлш8 и лжек> покрк'|\о/ИсА. Но и ддвГд г к побт г к: скшове чбждГи авЕТшаша и и^ролшиа Ш стезк свои^Т!. Иодокн-к и соло* /иачгк возгланштт*: л^срздк) гдки оустн-к ЛКСТНВкИ^ћ. И ПЛКИ ДВД Г К : ПОТ(НКИТ г К ГДК ВС/К ОуСТИК! ЛКСТИКК1А. АЗК1КЧ). КЕЛЕјткчИВКПК Оег№ рл'ди, кратТе, ни к г к чесо/иже да лжс'«и г к дрНПч Др8г8 и со\рднидгк истин8: в^клш ко, ик1џ ИСТИНСТК8к >ш,к1лгк подлти ил<ат г к гдк рШ пол1ош,и, и козстл'кит г к и>ј г к К) ндпа'стеи и на колк> стк'|х г к скоир* запок/кдеи наставиттк, и сководиттх $ всак У а н8ждк| н пгква и скорки, и [1одл'гт'к житТе <инрное и везл1А тежное г >'к тишшгк и вЛгоденствТи препрово* дити, и да^етт* клагад скоа кога'тнш, и ра'дост'1К> и кесе'лТел1'к о\токзит г к зд'к, и к г к к8д8ш 1 ел!'к в-кп/к красот г к чеизреченнк^-к на= слажда'тнсА оудостоитт*, к /и-ода'тТк> еги> и челов-кколккТби^к: 6л|8;ке подока^ет-к сла'ка, дер= жа'ка, честк и поклоне'н'Те истиннол^б кг^ и спсб на'шел»8 Тис8 )(рт8, со кезнача'лкнк1лгк егт оцемт*, и со единосВ^цнкки^к егш и жикотворА1ЦИ(иг дрлп^, нкнгк и присни>, и вт*. де'нк неконча'е<иагш в-кка, а/иинк. И и >н8ст *к. Ово је обред православне цркве. Римска црква прихватила је заклетву на отворено јеванЈјеље, или, мјесто тога, само на распеће па и на свете мошти. (АпЛге ■— Соиг$ с1е с1г. сап. I. 2. со1. 1064). А има ту још и неких друтих разлика. ЈЈеуоИ -— 1ш1. Сап. (. Ј. р. 102. Зсаугпг Ткео1. Мог. 1Јп. I. II. р. 65). Јевреји заклињу се пред откритим кивотом (Орон Га Кођвш). у ком се чува Сефер Тоира (пергаментни свитак петокњижија Мојсијева). Нред самим религиозним актом стоји информација,- коју равин или помоћник његов чита. А све то I

налази се у једној од штампаних јеврејских духовно-религиозних књига (Мајмонид ч. Ш. чл. II. § 16.; Тур Хошвм Мишнат гл. 87. § 28. и Шулкпн Ар-ух Мишнат гл. 87..§ 20.), и тек послије тога, допуштено је дотичном лицу, да — при покритој глави — полагањем руке на књигу Мојсијева закона, изгОвори и својеручно потпише заклетву. Можда има људи, којима овака заклетна не бн била по ћуди, јер држе, да је претешка. Заклетву је установио сам Б01 ријечима: „(Инок салгк.и'к кла\-са " (I. Мој. 22. 16., Јевр. 6. 13). Она је 7 дакле, дозвољена. Блажвпи Авгусшин каже: „у посланицама апостола Павла налазимо, да је он више пута употребљавао заклетву, да не би ко помислио, да је гријех истинито заклињати се - '. (Сопћ - . Маи. 1Љ. 19. сар. 23). Гријех је кривоклетство, јер се њиме злоупотребљује св. име Вожје, да се сакрнје лаж, притаји пријевара, крив оправдава, а прав окривљује, али док је заклетва истинџша, разумна и ираввдна , не треба од ње презати. И ако овака заклетва није у праксн при поступцима данашњих наших судова, али сам поредак чина засвједочава, да је шачно означено, како треба заклетву с-вршавати. па из иоретка тога може свештеник и данас, у даним приликама, а за сваки поједини случај, узимати само оно, што је општв у посљедовању томе и што се даде прилагодити тотребама времена и захтјевима државне нормативв. И „Чшгк сокершенТк* клаткм " у Фирмилијановом „Парохијалнику" узет је, према потребн, на извјесну цијељ, да се утврди заклетва „кже закон-к опред-кл/летт?,". Јереј Светозар Грубач,