Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСГОЧ Н И К

Стр. 245

ристили особитим уважењем верних тако, да у сваком случају тхреајЗбтерос није био в е|1И службом, но 3:баахало; или То1(ф. ,Т1ресвитери", исто тако и „епископи" били су у опште свештено служитељи, независно од тога, да ли им је поверена дужност приповедати, или не. На делу су се обе службе сједињавале у једном лицу; ово се види из 1 Тим, V, 17. Истина се садржи у том, што је на широком пољу рада, датим хришгканским пресвитерима, један осећао у себи више наклоност к једној страни пастирског рада, а другн — којем другом, пошто се открикење Духа саопштавало сваком тсро; то аојхфероу. Али ап. Павле даје више предности оним пресвитерима, који, заједио с испуњавањем других дужности своје службе, нарочито се ревно труде „к-ћ мок-6 и оучжГи", т . ј, у настављању и утеси верних (1 Тим. У, 17; Тпт. 1, 9) и ово је по томе, што способност ка овој вишој страни пресвитерске службе бива не у једној мери код свију. Служба пресвитера појавила се тада кад се црква раширила, и апостоли сами не има^аху могућности, да управљају ходом црквеног живота у свима њеним појединостима; дакле, постанак ове службе условљавао се такођер неопходношћу, као што је мало раније неопходношћу изазвано било уре^ење ^аконске службе. Идеја „пресвитера" до данас постоји ' у свештенству. Сваки је свештеник настојатељ ИЛИ „идчдлгтк З кјш/ж (Тдр -бишинл" у својој парохији. 'Ег.'7у.о~о;, Реч ова долази од етаахотто^ас „нагледати, пазити, мотрити". Назвање гтиахоио; ретко се срета у Повом Завету. У 1 Петр. II, 25 оно се придаје Христу, као „Плггмри н Посбтитмв д^ш-ћ" и овде је оно спојено са речју коул^. у 1 Тим. П1, 2

оно је употребљено у таком смислу, којн ставља ван сваке сумње идентитет његов са речју -реајЗптерос. У Тит. I, 5. 7 оно је такођер синонимно са речју „(тдр-кишннл" (пресвитер). Оно је, као што се види, ЧИСТО грчко назвање „[тдр^ишннм", и увек се употребљавало у одношају ка црквама из незнабоштва, као назвање, које могаху боље разумети, но јеврејско назвање старешина. У Дел. ап. XX, 17, 28 оно се употребљава наизменце са назвањем ттреајЗитгеод. Овде Апостол говори „пресвитерима" ефеске цркве, да их је дух свети поставио „епископима" над стадом — да га пасу, чувају, т. ј. да буду пастирима (лоф.асуел 1 ), над црквом Божјом; а име „пастир" скоро је истоветно са назвањем „учитељ" (б^оаахаАо?) тако, да имамо овде четири назвања готово, ако и не савршено, истоветна, Битну истоветност имена „епископ" и „пресвитер" видимо такођер у 1 Петр. У, 1, 2. где се глагол етиахолеш употребљава за означење рада пресвитерског. Апостол заповеда пресвитерима („гтирцм") плшт( еж( ко клск гтлдо Бож'и, пог-^ш.тш,! (е7Т1а/.о7тоОутес) нј н&кдио, но кожм по Еоз^". првобитну истоветност имена преарбтедос и етссахотсоЈ потврђују такођер и многи оци и учитељи цркве. Бл. Јероним, на пр. говори: Код древних једпа те иста лица била су епископима и пресвитерима, јер је прво било наименовањем достојанства, друго •—- старости".. Св. Златоуст и бл. Теодорит у своје доба, кад је црква била већ потпуно епископалном, примећује, премда и не потпуно правилно, као што ћемо видети ниже, о овом предмету: „Служба је епископа виша од службе пресвитера не на основу учења св. Писма него у име части, коју је дао овој или другој служби обичај цркве". Јасно је, да се руководио у својој примедби безраз-