Босанско-Херцеговачки Источник

Б,Х ИСТОЧНИК

Стр. 249

пупољци једно од другога лепше; врата на кући беху увек отворена: гости, весеље, ручкови, ужине, банда грми, смех, говор, вика! И говораху завидљиви људи: „Погледајте на Гусаковског како живи! И ни од чега се не боји: од пожара се није застрашио, од туче се није застрашио, све је код њега сигурно, све без опасности!" Јест' .... од једног само — од гн>ева Вожија могаше се застраПЈИти. . . Родила му жена четврто дете, приправили богато крштење, гостију до сто кола. И ко би могао помислити, да ће из маленкости бити такова несрећа. да ће лудорија литпити Гусаковског свега, што је имао, и да ће га начинити горим од убогога? Никола. Па шта се догодило ? Онуфрије. Лудорија! Код жена, можда знаш,после порођаја бивају и разне и чудновате жеље; тако ето и његова жена, кад је лежала после порођаја, у један пут зажели ракије. Дадоше јој једну чашицу, другу, трећу, — а како да и не даду кад иште, моли, тек што не заплаче? Тако јој дадоше ракије један дан, други дан — опет, што год хоћеш ради, само јој подај ракије, па трећи дан — још горе, — и не више од две недеље, она се навикла на ракију и на рум тако, да није без тога могла бити. — Заиста, имало се из чега давати, а тада ракија није била ни скупа, била је на против јевтина. Кад би она једна само пила, не би био велики губитак, ма се и купала у њој, али у пијаница така је нарав, да им дадеш, готово компанију. Саставила се и компанија, у почетку од такових, каква је и сама била — из дворјана, по том од сељана, а најпосле беше их свакојаких, кога пре нађе, с оним пије. Муж јој се бави економијом у пољу или оде

куда, а она одмах сазове своју компанију и пијанка траје цео дан. Он се врати кући, жена лежи пијана, без свести, и у кући већ поче нестајати то ово то оно. Што даље, све горе; поче претити, закључавати од ње новце, а она из куће прода све, што јој под руку до^е: златне сребрне ствари и све друго скупоцено носила је у залог за ракију. Она се већ није задовољавала пијанством код куће, него отпоче ићи по крчмама и тамо је играла са кочијашима и са воЈницима и појила је све редом. кога је год нашла. А њен муж, какав је то био .љутит и зао човек, тако је љубио и волео, да није могао на њу дићи руке или увредити је ма каквом опором речи, и све јој је уга^ао и бринуо се за њу свакако. Једанпут захтела ракије, а он закључао све, узео са собом кључеве и отишао некуд. И тако шта да ради од пакости проклетница? Узе угарак и запали свој рођени салаш! До шта доведе ракија! Не каже се забадава, да ју је лукави ђаво измислио! Он није био код куће, дворјани су шта више видили, како је она запалила, но кад су дотрчали, спасења већ нпје било: дигао се ветар и ватраје прогутала све. Салаш ј е био осигуран, али друштво за осигуравање рече: твоја је жена сама запалила, ништа не дамо, ствар је пропала! Једина земља остала, новаца што је било, отишло на зграде, а она све по старом, вукла је из кућз, не одучивши се од своје навике. Једва за годнну дана подигли зграде — опет ватра, ц^ зна се од чега и од куда, п опет све изгорело. Гусакавски је духом клонуо, са зла ода се на пиће и почеше пити заједно. Деца им сва помрла, они се преселише на носад и почеше овде пити и пијанчити без спавања, незнајући никаква другога посла.