Босанско-Херцеговачки Источник

■и Ов. 8

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 303

шика) сви римокашолици и јермени, тсоји су у својој цркви били мироиомазани". Тако учи н иравославно црквено право: — — „Трећц начин примања иповјерних хришћана састоји се у томе, што дотични одриче сн усмено, или иисмено ире ^агињег свог в-јеровања, исиовиједа символ православне црквв, и, послије ироиисане молшаве од стране православног свегитеника» ирима свето иричетИе. Овако се иримају данас римокашолџци и јермени, који су били мироиомазани у својој цркви" х ). Главни и оаћи основ овакој иракси ва.ља да иотражило у самоме начелу исиовиједања и вјеровања иаше цркве о св. крштењу и мироиомазању , као тајнама, које се не дају по други пут 2 ). Од те утврђене и осиовне мисли не одстуиа Требник, и чин, којп је тамо от*штампан, носи карактер правилног и исторички оиравданог чина. Узмите, оче Лука, „Д ополнитмнуи Тр{кник г к", иа ћеге наћи : „Оуказт*, каки' пржл1ати ерггУки, или Жст8и= ники, и церкки ст"ки совок 8 нлати их'к. и^же л^ром к стмлгк по/иазати ш подовает г к, по че - -и8 прлкилВ стлги> з совора, иже к к тр8лл'к, који ће уједно послужити и као одговој) на ваше питање. Ту изречно стоји: „К'кстно же в!>ди, г<1ка> крлденп н л|\-ропол1д= зднп иокторлти инкдкоже подокдетт* : иво рдктирк, сјеств, пшатк или зналшпе. николиже ИСТИрЛЕ/ИОС нд д8ши Пр'П,ИЛ1«Ш,ЛГ№ ткор АТ Г К. Креш ,(нТе оуки; , знд / Ш н В етт *, или иечдтл ^ етк во еже познлвае/Ио,и8 витн крлдсно/иб ш некрнценнлгш: /и \'ропол»дзанТЕ же, ко еже по= ЗНДНб вћ1ти ЛП 'р0 |10/ИаЗДН0(И8 СЗ НС,И\-рОПО /ил= заннаг\«". т . _ Јереј Светозар Груоач. х ) Др. Никодпм Милаш: Правосл. црввено право, IV. дио, гл. I. § 145. стр. 524.— 5->б. 2 ) Прав. псповијед. вјере катол. и апост. цркве иеточне. Одговор на пит;ш.о 102. и 105.; Прав. догмат. богослов. Макарија. митроп, моск. и коломен. Т. II. чл. Ш. § 204. стр. 329. § 210. стр. 35б.

II. Да ли се над умрлим свештеником говори „л^олитка прош,длнал" : „Господк Ис8с г к Хри= СЧП5С1! БогТч наш" И Т. Д. ИЛИ не? Брат Лука покренуо је ово питање, по свој прилици, за то, птто међу „Но= С /гкдоканТе /и^к Л1ергкеннилгк надк скончакшн/И= С/,\ ск/?>ш,ашиколгк", у обичним нашим Требницима, није нашао те молитве. И занста, када би се мимоишле друге неке околпости, одговор на стављено иитање био би негативан т. ј. одговорили би, да такве молнтве при погребу свештеничком не гиреба. Али када се узме у обзир садржина и цијел „молитве прошчалне" лахко је вјеровати, е нпје било никаквог стварног разлога , да се та молитва при погребу свештеничком конфисцира. У прилог томе иду и ова факта: 1) *Тш,е речЕ/И^к гаки> гр-к\д не нлилш, секе прЕЛмцдЕ/ИТ*, и ИСТ1ШК1 н Чјстк к г к насТЈ." (I. Јов. 1. 8.); „0(дл»{рнцек» падетћ прдкедннкт^ и костан{т г к". (Прич. 24. 16,); „Н'кстћ чслок*кк г к правЕдси^к на зе/или, иже соткорит г к влагое и не согр'кшит г к". [Нроп. 7. 20]. 2) ,,/Иолитка прош,ална/л" оштампана је је у „посл'кд. погрск. /иТрскн\* г к челок'кк*к" и у ,,посл'кд. нс\'од. /иона^иж -к" 3 ). 3) ,,/Иолнткл прош,алндл" чита се и над усопшим архпјерејом 4 ). 4) Почегком XVII, впјека [1623. и 1636. г.] бнјаху у опћој потреби два руска Требника, у којима „чшгк егда нред= стлкнтса поп^к" има „прошчалну молитву" са карактером разрјешителне 5 ]. 5) У православној руској цркви при погребу свештеничком и данас чита се и умрлом у десну }>уку полаже разрје-

8 ) Вел. Требник, Москва 1743. г. л. 130. на

шб. и л. 151. на шб.

4 ) В. Николајевић: Доп. Требникт* стр. 378.

5 ) Н. Кр/ииоЈмкц^к-ћ : Кћ мгт. прмк. кого[/1. по копр. Н ^К. Ц^К. м8ж. Н 05Ј1АД. НМН^ Н !уПОТј1!К. СТр. 202. И 234.