Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 334

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

јако заљуби у суждребну кобидпцу н две краве. Чивути подигдп јој цену већ на 100 рубаља (у старо време ово је био ведики новац), пли деда се реши да не попусти, -— подигао још на рубљу; Чивути дају више — он још више од Чивута, — Чивути још дижу цену, он не упушта. Дух'0 су се терали жестоки трговци, али деда је ипак добио кобилицу —- за 134 рубље у сребру. Краве га стале тако^е скупо. Од те кобилнце и ми смо запатили; од ње једне добили смо 12 коња и ми је никад не упустисмо, не растадосмо се с њом. Кад је оматорила и није била више за рад, деда и отац мој, оставшпе је на миру и тимарили су је и ранили као и пре све до смрти, ма да није већ ждребила. Отац и деда говорили су за њу: „тоје старица — мати наша, и не треба да је продамо, да когод, можда и Чивутин какав, мучи је, бије и мори гла^у. Тако и од оне две краве запатисмо добре рогате марве, тако исто смо и овце и свиње држали све од најбоље пасмине. Свако марвинче воле негу: треба да је штала топла, талпе суве и чисте и да буде свако марвинче у своје време нарањено. Чешагнја н четка брже дају тело коњу него зуб. Подај коњима зоби и сена колико хоће и могу да једу, у њих пак кожа крастава и шугава, на ногама блато и жуљеви, под њима талпе влажне и нечисте, — они ће опет бити мршави н слаби. Напротив, дај им зоби и сена по мање п дај им увек у своје време и не жали труда на чистоћу њихову и уредност — то ће их држати, не ће куњати и боловати, биће у раду истрајни. Тако исто стоји п с рогатом марвом. Код нас није обичај чнстити рогату марву, сељак наш често кад п коња свога очисти и то кад га

чистп, чисти га ошутом сламе пли сена и то пред веће празнике, а о крави и волу не ћу ништа ни да говорнм. Но деда нас је покојни научио том у нашелт газдинству, да је морало свако марвинче у нас бити очишћено и то сваки дан, био то коњ, крава, јуннца или теле. Ето ми кажемо за свинче, као да та животиња од природе већ воле блато н и нечистоћу, а деда је покојни говорио : „није истина, она воле чистоћу од свнју". За то се код нас купају свиње сваке недеље, у почетку цеђом, а за тим чистом водом: покушај и ти чинити тако, па ћеш се сам зачудити, кад видиш, како при једнаком гојењу свиња, окупано и чишћено до годнне нарасте двапута толико од пекупапога и чишћеног. Ја сам то искусио и увидио. Кад се раии бравац у тесном свињцу, не помаже му давати много ране само, него побринути се и за добар свнњац и чисто га треба држатн; тада ће се брже уранити п мање ће зрна појести, Са марвом, сине мој, поступај човечно. То је створ нем, ништа не може да каже, али и она зна — ко јој је пријатељ, а ко непријатељ. Доброг и милостивог домаћина марва воле и верно му Служи, а рђавог и жестоког се боји и трпећи од њега батине, само га укорно погледн, као да хоће да каже: „И ти си ми човек! И ти имаш ума и душе! „Истину ти кажем, унуче моје, не могу да гледам како ма какав безумник на зло употребљава своју власт над марвом, како је не рани не напојн у време, не очисти је, а треба да му ради више но што може, и при том је још грди, куне, туче по главп, очима и куда је дохвати. С тога се кад и-кад несретни створ ућуди, па ни с места ма је и убио, као да хоће тиме да каже немилостивом госи свом: туци колико