Босанско-Херцеговачки Источник
2
Св. 9
Б. X ИСТОЧНИК
Стр. 3 37
снаге изнемогну, наступа немоћ за рад и болести, и он — умире, не умноживши сиромашне проналаске својих прадедова и не оставивши потомстну своме мудрости и искуства стеченог сопственом пажњом и трудом. Данашњим даном, из образованог друштва човек од 20 година, без по муке мозке да има читаву благајницу искуства и знања,над којим се, док их није пронашао, трудио ум човечански свих времена и народа хиљадама година, — он се може без размишљавања и труда користити свима угодностима добро уређепога живота, не схваћајући цену многих, самих најбитнијих и најнужннјих за живот стари и проналазака. Али са каквим је знањем могао располагати човек не од 20 ни 100 па ни од 200 и више година у првобитном свету, када се тек онда и започињала историја познавања, искуства и открикења? Зарад тога, да би човек могао преносити и возити различите тежине, потребна су кола п остале нужне справе, са којима се потоми,п по насљедству служе, као са врло обичним и незнатнпм стварпма; али колико је требало размишљавања, смотрености, искуства и година мудроме предку, да измисли и потпуно удеси једна такова кола:? . . . Ради тога, да у обиталишту нашем буде довољно светлости а да нам при томе зима и остали вредних утицаји прпродних стихија не сметају, потребна је каква провидна сгвар као што је стакло, и ми данас без икакве муке и труда употребљавамо стакло и не обраћајући пажњу на врло велитсу важност његову; али колико годишњег живота, н умнога труда требаше првобитноме човеку да би добио стакло?!... За заједнички живот употреба огња, исто је то, што и вода за живот и за хранење тела, па — имали данас човека који би умео барем колико-толико да оценп важност
открића тога срества, помоћу којега смо у стању произвести огањ на сваком месту и у свако доба? Али у своје време бејаше потребна пажња и велики труд испитивања и много времена ради тога, да се прона^е да огња има у кремену и дрвету и да се пронађе начин, којим би га произвели, кад год нам је потреба као на пр. ударом кремена о кремен или гвожђа о камен или трењем дрвета о дрво и т. д. Када су људи пажљиво проценили, вредност свију проналазака, којима се данашњпм даном у општем животу служимо, и када увидеше колико је ради свега тога мудрости и труда потребно било од стране првих проналазача, у побожномпризнавању заслуга уму — првобитних људи — који је то све био у стању произвести, а сами не схваћајући суштину дела, тврдито, да су прве становнике ове земље сами богови учили на невине удобности овога земаљскога живота. Не, нису богови свему томе учили нрвобитне људе, него Господ Бог Који је саздао свет и човека, и Који му је даровао и чувао дуг век, да би човек сам, делањем свог сопственог разума уз припомоћ многогодишњег искз^ства, иутем многих опита и пажње долазио до познавања стварн, које су неопходно нужне и корисне за удобан и добро уређени живот. И колико је год потребнији био дуг живот првобитним људима у таковом стању, јер они започињаху историју познавања природе и животних проналазака човечијих, у толико је и Промисао Божији давао, те им је живот могао тако дугачак бптн; на основу свега реченога, и на основу тадањег стања човечанства, морали су први — до потопни људи — најдуже жнвети. После то^а, по мери постепенога обогаћавања човечијег разума и живота најнужнијим знањем и проналасцима, Господнијенашао