Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 345

цркви, бида је увијек мелем озлијеђеној души србиновој, а школа нам је опет будну народну свпјест одржала и српско срце облагорођавала и челпчила. — Знајући, браћо, од какве су нам важноети црква и школа, за то треба да ове светиње своје подижемо, украшавамо и чврсто држпмо. — Жалосно ]е кад ее међу нама по гђекоји пзрод нађе, који слабо мари за своју цркву и школу; а још је жалоснпје кад ове светиње погрђује и омаловажава и невлада се као што Божији закон заповиједа и српски образ и поштење изискује. Сад се обраћамо са неколико ријечи вама тежацима. — Браћо! Ви сте народ Божији, који са знојем лица земљу обрађује, поштено давајући „Богу Божије и Цару царево." — Ви благословенпм радом вашим храните што но рекну „црва и мрава" и Бог нам преко вас даје род и берићет, па као такови треба да ее Бога бојите и да му се молпте. — Да се владате по његовом св. закону чувајући се псовке, пијанства и љености. — Да неђељом и празником у цркву на молитву долазите и своје млађе шаљете, да се науче страху Божијем и евему оном, што је добро и поштено. — Ви сте синови јуначког рода и народа српског; јер ваши ђедови свету вјеру православну и своје светиње цркву и школу чврсто држаше и чуваше у свима иезгодама и нама неповређено у аманет оставише. — Они се владаше поштено по Божијем закону, а ми данас, на жалост, изгледамо као пзроди; јер рсако који дан, све се више одрађамо један од другога. — Мјесто слоге и љубави цијепамо се и раздиремо у неслогу, мржњу и пакост. Постајемо све немарнији и млитавији према нашој светој вјери, цркви и школи. — Одајемо се што каквим иеваљалпм и непоштеним дјелима, која вријеђају Бога и ближњега и воде нас у цропаст п несрећу. — Ох! браћо, отворимо очи и освијестимо се. — Погледајмо свуда около нас гђе смо и како смо. — Погледајмо на друге народе, па све што видпмо, да је поштено, добро и корисно, пригрлимо, а што неваља, одбацимо. А да узмогнемо разликовати добро од зла, треба нам школе и науке; јер без тога у данашње вријеме тешко нам је бродити и живити. Давно су казали: „памет царује а снага кладе ваља" а сада је баш по овој пословици вријеме наетупило. — У данашње вријеме мач је захрђао и неспомиње се, већ школа и знање у свему

одличују и пут крче. — За то се свп народи натјечу, ко ће боље школе имати. — НГто смо досад у просвети заостали иза другог образованог свијета, ми томе нијесмо криви били, него прилике, у којима смо се налазили. Узрок дакле нашој простоти и незнању био је у томе, што су прпје код нас стајале на путу млоге еметње, због којих се нијесмо емјели бавити науком, а нијесмо знали онда ни цијенпти науку као данас. — Наши стари у том погледу нијесу пмали среће као ми сада; јер они су мјесто школа и цркава морали подизати душманима конаке и обрађивати беглуке, а ми смо се, хвала Богу и нашем цару ослободиоцу, данас опростиди те биједе и сад треба да отворимо очи, те да што је впше могуће принесемо жртве на олтар српској школи и просвети и да порадимо за бољу срећу и образовање нашег потомства. Браћо моја! радујем се што вам овом свечаном приликом могу јавити, да су ваша дјеца која су уписана да неђељом и празником овамо на вјеронауку долазе, показала особиту вољу и дар за науком и ми би са неопростивим гријехом и клетвом у гроб легли, када се за времена не би пожурили п побрпнули за њихову срећу и образовање. — Наша овће варошка црквено школска општина т. ј. трговци, видећи, да имадемо само у овој градачкој парохији до 200 сељачке дјеце и то красне, видите, дјеце, која у школу неиду нити се ко за њпхово школовање брине а међу тим су у најљепшем добу за школу, одлучила је, ако Бог да, идуће године правитп нову школу, која ће несамо својом солидности бар донекле одговарати времену и захтјевима педагогије, него која ће још имати толико простора, да се у њој могу и сељачка дјеца смјестити и учити, те у то име још прошле године разрезала је новац на варошане добровољним уппсом, и, већ почела привлачпти камен и остали материјал за грађу. Браћо! Ово је племенита и родољубива жеља и намјера наше овде варошке црввене општине и тиче се среће и будућности свију нас а особпто нашег српског сељачког сталежа; јер онда и наша тежачка дјеца имаће прилпку. да науком и знањем свој ум просвете п срце облагороде; да се науче закону Божијем и да се ваепитају у српском духу, па ћете онда од свога порода имати ваљене п поштене људе п добре