Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б. X ИСТОЧНИК '

Стр. 357

Около гомиле су четири гроба, те су сада отворена. Ту је и плоча, а на њој нема знакова. ТСаже се, да је овдје била Ивањ а црква , па да су је иренијели у село Вигњи , гдје је и даи данас до шест ковача. — Причају да су се последњи обратили с Богумилства (тако реченога) на латинизам становннцп Комија н Вигња а то бригом браће Јоапгз ад Ап^Иа е1 АпАгеае а ЗогсИпш 1 ), те су им моћп у црквп Оо. МалобраЛана у Дубровнику уз овај натпис: 1) 088А 2) ВВ. ЈОАИШ8 АВ АЖЉ1А !) Виђи Кузмић Сеппг Згоггсг есс. 84г. 7*2. ТгГез1г.

\ а то се обично употребљују у горњој Босни. Ово ми о крстовима ипше из Власенице (Босна) врли саби]>ач иароднога градива г. Тома Драгичевић: — Овдје народ о разноврснпјем к])СТОвнма не зна ништа друго казати, него то, да онај мајстор, који крстове од дрвета јали од камена прави, измишља, да љешие н зановјетније иаправи, па код тога нема никаква другога значења нити значаја. Знакови плп биљези + + X и т. д. впђају се понајвише на мраморју (стећцпма), па су ваљда одавна пзашли

3) ЕТ АШКЕАЕ А 80КБ1ША 0. М. 4) 8ТАМИ0 КАСНУ81УМ ТРА^8БАТА А. В. МБСССХ1ЛП 5) ЕТН1С КЕР081ТАА. Б, МВСССЕШ. Обично је на иаведешЈЈем старобосанскијем споменицима зиак или баљег кршЛански , а то у различитијем облицпма како то обпчно је кресати, урезиватп и ђељати и дан данашњи наш народ по Херцеговини, по Босни у Далмацији (особито горњој). у Црној Гори ц т. д., па ето ми је навестп (што ће служпти и за попуњак чланка о стеЛцима велеученога Петра попа Каера) радп успоређивања девет главнијех облика крстова

из обпчаја, те тако не зна ништа о њима народ. Још се и дан данас внђа, да гдјеко усјече иа биљегу од камена (мртвачкому крсгу) оскочит полумјесец нлн знак женске плетенице. Ннко ми није хотио да каже за иолумјесец што то значи, па и онај што је крст правио није знао што то значп(?) а за плетенице кажу, да је онде женско укопано (сигурно дјевојка. — Ур.). Многи су досад казали, да је кр/гт обиљежје нашега откупљења, нузгредни биљег на стећцнма, а п овај први принос доказује протпвно то, да у напшјем земљама није било иравијех Богумила, , као у Бугарској, јер су Богумили билн, као што нам је познато,