Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 364

Б.-Х ИСТОЧНИК

Св. 10

ким добротворним подузимањима. Ии не ћемо казати, да се за свештенство изискују ведикиЈ необични дарови; наиротпв обичне и иосредне сиособности, при потпуној оданости службе, доводе на овом пољу достојним чу^ења резултатима; ми настојимо само на том, да се у свештенству, као и у свакој другој служби, тражи познатп степен готовости за дедо: наклоноет за проповед, за назидање дру е штва и другнм видбвима пастирских дужности. Право говоре, да кад ко год завлада својствима, Нарочито неопходним за која дела, то је јавни знак, да га јн Бог означио за то на име дело, — положај, за којим је корисно ићи при избору професије. Не вал>а да буде у кандидата све П1тенства особи ге нева.ваиости за службу )) са стране природног расположења и наравсгвевих својстава. Неки људи по свом природном темпераменту одвише много напомињу на својства дивље маслмие или дивље јабуке, што расту у винограду Божијем, не говороћи већ о саду њиховом у свештенству, где душевна опрезност, поузданост, наклоност имају толико важан значај. У кога је јелеј срца усаиуо, томе је много бо.ље да се ода другом којем занимању, но до краја живота да неиријатно звечн и иатеже на пољу служења божанствене љубави. Други су по својствпма свога темперамента одвише слаби у жељи да ириме и понесу велико и тешко бреме .свештенства. Све ове урођене или насл<фене слабости и набројани душевни недостаци лишавају човека способности да управља и руководи другима. У свези са показаним физичким и наранственим зпацима оеваљаности и несио.'обиос г ги могу бити и друге препреке пастирској служби, препреке

више духовног карактера, проистичући при самом развитку духа, какове су на пр. религиозне сумње, које се могу протезатн до савршеног помрачења вере. Сваки мислећи човек преживи своје периоде сумња и колебања, које код некнх личности кад што се упорно одржи до краја живота. Људи, припадајући броју најсмиренијих, најбољих хришћана, кадшто падају у сумње односно своје вере и могућности спасења. Код свештеника религиозне сумње кад и кад расту са умножењем научних познавања, са проширењем умног обзора и области научних пстраживања, Глава често се већ налази у магли за то време, као што срце још продужава да иде у правом правцу, А на исти иачин и душа свештеника море кад-што да се узбрка сумњама и несталностима, које се час појављују, час ишчезавају, слично облацима, који круже ио небу, и ипак ове сумње могу и да му не , сметају испуњавати своје дело, пошто видело вере још непоколебљиво сија у његовом срцу. Но може" бити и таково помрачење вере, које чини пастира сасвим неспособним да навешћава божанствену истину, или, што је још горе, море бити одлучни недостатак позитивне вере, — не помрачење само, иего савршено отсуство њено. И ако човек, усљед које личне особитос/гн, или дубоке сумње, или правога неверија, не море да схвати хришћанску истину с таком јасношћу, да би био способним с дичним убефењем и са одређеним степеном ревности да учи њој друге, — премда Вог. по неограшг ченој љубави својој, можда, води га кроз ове сумње вишем степену вере, —- то такоме човеку боље је да не мисли о свештенству дотле, докле га сумња не разувери ц луч истипе опет не озари његове