Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 365

измучене душе; јер у хритпћанству нема разлике међу ексотеричким (спољашњим) и есотеричким (унутрашњим) странама учења; у њему нема, тајних истина, боје су ириступачне само за познату, извесну класу .људи, у којпма не могу учествовати други, премда би они тежили том. Како море који руководити другима у делу вере и побожности, утешавати тужне, продужавати свој пут сред бескрајних тешкоћа пастирске службе, без чисте вере ко;а допушта говоритв: „знам, коме веровах и уверен сам да је кадар аманет мој сачувати за дан онај" (2. Тим. 1, 12)? в) Дога^ајп и околности, руковођеше промислом, више или мање јасно показују на позив ка свештенству, Намера Духа Вожијег изражава се спољашњим дејствима промисла, исто тако као и саопштеним човеку унутрашшим иобудама; и кад су власи на нашој глави све избројане, кад ни једна од птица, које се продају за половину асарија (Мат. X, 29) не иада на земљу без воље Оца нашега, то тим више Бог управља спољашњим, на исти начин као и унутрашњим животом човека и удешава их једно другому; по овом, дужни смо старати се да разумемо намере и планове Духа Вожијег кроз откривења или дејства иромисла. Млад човек нек се труди да зна, каква је о њему воља Божија, пре свега и најважније кроз молитвену просбу од Бога о том, а за тим и другим путем — кроз пажљиви одношај знацима промисла. Ови знаци промисла одвише су многобројни и неједнаки у одношају према различитим личностима тако, да се не даду тачно и одреЈјено описати. Други се ненадно лшпава погледа, усљед чега већ. не море више да продужи књижевних занимања, и кроз ово зар му не говори Бог о дру-

гом роду занимања? Опити живота врло су разноврсни. Позив у раној младости, слично позиву древног пророка Самујила, често бива више знаменито и јасно, но у познијим годинама живота. Неочекиване угодности, које се откривају за којега му драго получењу образовања •; пажљиве околности у одлучним тренутцима, које помажу образовању више од дубоких погледа на дужност; несумњива приправност делу, откривене у блиским и подчињеним пастирској служби поприштима какова су на пр. мисионарска делатност, недељна читања и разговори и т. слич,; ослобођење од унутрашњнх и сиољашњих опасности; препрека пута чега било пошто се чини, као да се чује глас, говорећи: „ево пута, иди по њему":имногих других сличних, иоказаних н управљених сукоба, који се налазе ван власти сваке дате личности и који проистичу из вишег извора, — све ово ваља да има важан значај у делу позива. И шта више чисто негативиа чињеница одсуство препрека за примање свештенства, у свези са осталим зиацима, дужно је бити нротумачено у благом смислу, Овештеници кад-што говоре о догађајима свог личног живота. којн су служили обртним тачкама у њиховом решењу да буду пастирима. Као светао пример у овом одношнју море служити св. Амвросије, епископ Медиолански, ро^ен 340. г, по р, Хр. Особите околности, које га окружаваху од самог детнњства и као да су га мрежом привлачили свештенству, падале су у очи. Он је био из побожнога рода. .У империји, која је само делимице била просвећена хришћанством, његова је породица примила истиниту веру сто година, ако не више, пре његовог ро^ења. Један од његових нредака претрпео је