Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 455

ћава ,,радосну вест" да се трудц заједно с Богом п његовом силом да чини људе бољима, Богу сличнима. Признање, захвалност и хвала дужни су стално да испуњавају срце пастира зато, што је (Наста

Бог окренуо стопе његове на пут службе Своје, и о једном само ваља да се брине, I да по; тане достојним служитеље-м безгра! ничне љубави Божје према греншом п I јадном човечанству. !иће се).

ЧЕТИРИ ПУТЕВОЂЕ ДОБРОМ ЖИВОТУ: СТРАХ ВОЖИЈИ МУДРОСТ. ТРЕЗВЕИОСТ И РАД. Поука газде ОнуФрија Грушкевића, унуку свом Николи Григоријеву. (Наставак). Чивутин је отишао и ту код спахије се започео разговор са мојом женом о . ^ т тој ствари: Јанкел, вели, сасвим је прав ? он може посрнути, пропасти, а аренда крчме доноси имању чисте добити 1500 рубаља. За®што учити мужика ? Он је дотле добар, докле је слеп. Чим се мужик научи, "тада ће ирестати да слуша и спахију и свештеника, престаће да ради, улењпће се и бнће сасвим р^аво н спахији и свештеиику, и њему самом мужику. Тако је гпворио спахија и спахниица и некакав њпхов гост, који је био код њих, а моја жена, по простоти, све им је одобравала. Решише да ми жена говори, да не сазивам више народ на на предику црквеним звоном, и љубезни спахија рекао јој је при растапку, да дођем п ја у идућу недељу после литургије њему, да се забављамо у каратама. Дошла жена кући и све ми приповеда. — ,, Во, хоћеш ли ићи њима у недељу ? — заппта ме. — Нећу, одговорим, нећу ићи, не могу ићи. — Ићићеш у цркву да учиш народ? — Да ићи ћу у цркву. — А знаш ли ти, на што ће то изићи ?

— Знам, изићиће на то, да не ћу имати прппомоћ од спахије. Истина, добро је, врло добро нама овде жпвити, с тим припомоћима. Но реци ми, мила моја жено, зашто сам ја овде? За то ли су ме овде поставили, да остављам народ у незнању, у неморалу, у неваљалом и бесмисленом владању и обичајпма и у свима гпуснпм и гадним гресима, или зато, да се постарам, да га пзвучем нз тога мрака, да се постарам, да протумачим свима како су дужни живити и шта радпти, ако хоће да су људи, а пе стока, да жпве за себс и за душу своју, а не за спахију, Чивутина и ракију ? При овим речима жепа се сга уздрхтала од страха и рекла је: „Не ћемо дуго бити с тобом сретнп, не ћемо дуго! Пропашће сад моја сирота душа!'■ И истинито њено срце чуло је беду: од тога дана обоје постадосмо несретнп. Но П1та сам знао чпнпти? Друкчије мислити, друкчпје осећатп и друкчпје раднтп ја нисам могао! — Маро, рекох јој, жено моја, не јадикуј, не плачи, — у сиротих има Бог, Он нас неће оставити! Није само светлост, што је у прозору. Видим већ, да нема живота овде: по има, још код нас спахија,