Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Стр. 461

псправити; д). оне, ко јц право мисле и чедне у добродјетелном животу поучавати и утврђивати; е). оне,'|у,'очајању тјешпти и повраћатп Овакпх се начпна учења сваки свегатенпк дужан држати. Оваки петероврсни начин учења прописао је сам^ ап.^Павле, кад је рекао: к(.лко( пимнГе БОГОД^НОКЖНО И ПО.Н3НО егТТ! Оучж'('(0, ко шк»жчж'ш, ко ИШрЛЕЛЖУк), КТч НЛКЛЗДН'Г(0, €ЖЕ кт* прдкд^ : ДД СОКерШЕНТ* БожТн ЧЈЛОК^КТ^ Н Н«4 КГАКО? Д ^ЛО КЛЛГОЕ КЛЛГОУдотокинт, (П. Тим. гл. 3. 16, 17). 0 истом начину учења: е.жки пјкдннпшлн^ кмшл к-к нтш нлклз^ни Пј)(ДН|1ПНГНШ»1[А,, ДИ ТЕрП^ШЈ/И-к И ОуТ-бшЖП.ИТ! ПИ(ИН1И | о"упокЈн'и и.ил/им (Рим. гл. 15, 4) Овдје се односе и ријечи Божје у Језек. гл. 34, 4, гдје укоравајући Господ немарне пастнре, казује разне начпне за исправак пастве. — У духовном регуламенту, у седмој тачки спомињу се разни начини учења. 24. а) Учење вјере. Ако свештеник жели па- | рохијане Јевоје \ ј чити догматима вјере, а исги немају, изображења ; свега.теник не смије пх научити г 'дубоким и лако несхватљивим догматима него треба, да цх просто научн потребитим члановима вјере ради спасења, поучавајући их истини просто, јасно и разговијетно, потврђујући своју поуку цитатима из св. ЈЈисма, не оступајући од тога све дотле, док слугааоци не буду потпуно схватили и на изуст знали казати. Може ,се свештеник држати катихетичког метода при поучавању ради лакшег схваћања, а и ради тога што се свештеник могне боље кроз пптања и одговоре увјерити: разумцју ли слушаоци, или не. Таки су начин поучавања употребљавали и сгари цркв. учитељи. 25. П *што вјера увије;С ииа за предмет свој благочагаће, по оној апостолској заиовиједа: ..ОкХч,(н !Њ1 ко Б.тлгоч&[т'1к> (1. Тим. гл. 4, 7); то ради тога свештеник, учећи наству своју чланОвима нјере, мора изволити поуку сходну хришћанском животу. Када свештеник туначи један догмат вјере, н. пр. Бог јест Дух; то треба да наведе ;ош п то, да Му треба служити духом (Рим. гл. 12, 1). Тако ни тјелесно служење ни стварни при носи, као свијећа, тамјан и други нриноси и

савјети, без духовног богопочитања и добродје телног живота, не могу Му бити прпјатни, (Исаија гл. 1, и 12, 17). Тако учећи: Бог се свагдје налази и све испуњава, треба да разложи да ми од њега гријехове наше не можемо сакритп. Тако исто треба поступати, тумачећи и друге чланове вјере, а овако тумачење биће једино ерество, да се парохијани светоме животу и благочастивоЈ вјери приуче, и животу научено примијене. 26. Сваку поуку треба почињати молитвом Богу, по примјеру апоетолском (Ефес. гл. 1, 16, 17) да би просвијетлио ум и срце слушаоца, како бише ласније могли разумјети и упамтити оно, чему се уче (Лук. гл. 24,45; Дјел. гл. 16, 14). да не буде поспјано сјеме безплодно позобано лукавом птицом (Мат. гл. 13, 22). Ради чега треба да слушаоци и код куће своје о томе размишљају н Богу се моле, да се неби, искварпвши предавано им учење, подвргнули праведној осуди, него да се чистог и неисквареног учења, увијек држе. 27. Грађане, и оне, који су стекли неко образовање треба обучавати кроз проповиједи, назвање моминијала или бесједама , којих састављање 1 ) мора бити по познатим реторским правилима, које сваки свештеник, желећи бити добар проповједник, мора добро познаватп. Знање ових правила омилитичкпх потребито је особито за свештенике —■ пастиое, који морају проповиједати слово БожиЈе и то једино да прослави Бога и да у вјери слушаоце утврди, а не ради какве своје славе, части или власгите користи, по оним апостолским ријечима: „Оут^шжн њиш нт ш пј)[<к[ти, ни ш шчштот-м, нн ,гатГт: но кшкоже Ш БоГ,Т К^јШИ ЕК1ТН Пр1АТИ Е.МГОК"6(ТК0КДН1(, тико гллго.п.и-к, н( нки чмок^кш.и-к оуго1 Златоуст о свештенству књ. о, гл. 7: „Ко је стуиио нл поприште учите.всгва, нека не гледа на одобравање других људи и нека дух његов не клоне ради њих, већ састављајући проповиједи тако, да угоди Богу (ово нека му је једино правило и сврха впсне израде проповиједи, а не пљескање и похвала), ако задобије одобравање од л>уди, нека га не одбија, а ако га од слупгаоца не добије, нека га и не тражи, нека се и не жалости. Јер довол,на је награда од сваке друге и највећа за његов труд то, ако у себи иоже бити свјестан, да је своју поуку тако саставис и удесио да Богу угоди. Истога бесједа 8. на посл. Ефеоцима: „Врлина је учигеља, да не траже похвалу и славу, него треба да имају нред очпма спасеље цастве. Ко тражи славу, није учите.в пего мучитељ".