Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 462

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 12

ждлиш,!, но Бог8 игк8ш 1 дк>ш | !,и8 ((ЈЛЦИ нишл никогдлжг ео кт* мокни .1ЛЈКДН1Л ки^олгн к-ћ кижг, акож! к^т:; ниж( КТ1 нин^ ли^ои.иинјж, Бог-к (кид'6т!д г к: нн иш,8ш,! Ш ЧМОК^КТ, (4ЛКМ, НИ Ш КЛП», НИ Ш ИН^^г. ТиКШ Ж!ЛЛ»Ш,( КЛСК, К,1ДГ0К0.1И)(0,И , к ПОДЛТИ кл.иг Н! ТОЧ1К) КЛЛГОК^ТКОКДМ! Б(1Ж1!, НО И дИшМ (КОА (I. СоЛ. ГЛ. 2, 3, 4, б, 7, 8) 1) 28. в). Изобличавање и искорјењавање безбоштва, ■јереси п сујевјерија. ПТто се тиче дугог начина поучавања, т. }. изобличавања јеретичког учења, то ако се је народ вас са стране окужио, или само ко из броја оваца, усисавши у се млијеко безбозкничко или јеретичко, те се у вука претвори,тако, да пријети оцасност. да и друге још непокварене овце евојим учењем од спаситељног тора Христове црквеодвоји; то је онда дужност пастирева, да дотичнима или дотичноме докаже јасно и бистро њихову или његову заблуду. (И Тимот. гл. 2, 25). Остане ли упоран н нема наде, да се може повратити на пут истине, а заиста је опасан; то онда јерес, па и свако учење противно хришћанскоме у присуству народа у цркви, не именујућп заблудјела лица, јаснпм и силним доказима из св, Писма и свједочанствима старих учитеља, треба изобличити просто и беа икаквог ниеког и јаросног нападања (П Тимот. гл. 2, 14). Пе обрате ли се пак ни сада, него још жешћиш и зашљепљенијем по стану; то пастиру не остаје друго, да ли да поучи своје правовјерне парохијане, да не слушају тако ниско и штетно учење и код онога или онијех, од којих такво учење проистиче, да се клоне и с њим или с њима се не друже (Тит. гл. 1, 13) 2 ) 29. Такво обличење јеретика и свих оних, који неправо мудрују, мора се вршити ревносно (Тит. гл. 1, 13). Ревношћу Божјом, усрђем на спрам 1 ) Св. Григорије богослов говори: „прељубник не тражи дјеце, него да заситн своје страсти. Тако се може заиста и проповједник, који тражи сдаве, назвати прељуб ником слова Божјег; јер својим проповедањем не препорађа Богу синове, него тражи похвале. 3 ). Бл. Августин у тумачењима на јеванђ. Јована трактат 46 вели : Вук је овцу за грло ухватио, ђаво правовјернЈГ јереси научио; а ти мучиш, не браниш, бојиш се. О најемниче, вука си видио, па побјеже; присутан си био, а ти бјежиш, и још — шутиш!

слави Божјој и спасењу љуцкоме, не давши се у руке страстима, каквима су владалп лажни пророци (Гал. гл. 4, 17), разумно и смотрено, крепосно 3 ) треба изобличавати. Ако се буде пастир на јерес љутити п јаросно викати, то ће сами правовјерни у себи посумњати о истини, а тому срце ће их забољети за осрамоћену сад заблуђену своју браћу. 30. г) Исправљати иокварене и безаконике. Трећи је начин поучавнња покварене и безаконике исправљати, при коме треба имати особите опрезности 4 ) и вјештине. Двије су врсте покварених и безаконика: иритајаних и очитих или јавних. С првпма треба тајно поступати и исправљати, само ако није њихово безакоње избило на јавност цркви (Мат. гл. 18, 15, не успију ли пак приватне цоуке и опомене, безакоње тому избило је на јавност, у таком случају, држећи се препорције између хране и љекарства, јавно и пред свима треба лијечити, т. ј. безаконике и покварене треба изобличавати, како би се други сичували и страх имали (Тимот. гл. 5, 20):

3 ] 66. пр. карт. сабора: „нашли смо за добро поступити са Донатистима благо и тихо, премда се опи беспокојним својим одступништвом и веома удал>ују од јединсгва тијела Господња; не бп ли таковим нашим одношајем њима постало са свијем јасно свима онима, који су уловљени њиховим опћен>ем и њиховом дружбом, каквом су жалости заблудом они заведени". 4 ) Златоуст у књ. о свешгенству говори: треба много вјештине, да се болесници наговоре, да пристану на лијечење од свештеника, па не само то, већ да им за лијечење буду и захвални. Јер кад се неко, који је свезан отима [а може то], тад зло бива још горе; кад се не осврће на ријечи које попут гвожђа сијеку, ствара тим неосвртањем нову рану и случај зз лијечеше постаје узроком још веће болести. Нема тога ко би га могао прасилити и против његове воље лијечити. И шта да чини? Ако преблаго поступиш са онима, с којима би требало оштрије и ако не засијечеш дубоко код овога, код кога треба, тад обрезујеш истина један дио ране, а други остављаш; и ако без милости зарежеш као што треба, тад онај клоне од бола, баца од себе све, и љекарији и завој, те скрхавши јарам и раскинувши везе. (11аставиКе се).