Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 463

ПРОПОВЕД НА СВ. ВЕЈ

Како је к|>асно, како мило п угодно, кад погледамо, како се на све стране целога света у своме сјају блиста св. крст Христа Спаситеља; он нам казује да је настало доба, када је дозвољено свакоме Хришћанину иоштовати Господа свога духом и истином, да је сваком земном човеку слободно притицатн искренпм срцем св. месту богопоштовања и тамо се молитвом ду шевно крепити, да му нико више не браии исповедати Бога свога срцем п душом и целим животом својим. Није тако било у првпм вевовима хришћавства ! . . . О колпко је осетила и искусила млада и нова цргсва, још у развитку своме, горчине и гоњења од стране незнабошког света! Колико је крви потоком нотекло за свету веру, док није хришћанско друштво почело уживатп благодатне плодове мира п спокојства. Колпко гоњења предузимаху незнабошки цареви против Хришћана, видећи да се ова нова вера све више шири! Но све то остаде без успеха жељеног, јер крв светих мучсника бејаше само семе, пз ког пониче безброј нових Хришћана. Богомољцп се скриваху по забитим местима, па и ту их стнзаше гњев незнабошкп; следбеници Христови крили су се у подземшш пећинама и тамо их нађе немилосрђе и иакост гоннтељч. За то је и рекао Христос, предвпђајући све оне сметње, што ће Хришћанпн у животу своме савлађивати морагп, ону реч нуну утехе п одобраван.а својим апосголима: „Кад бпсте били од света, онда бк свет своје љубио: а како нисте од света. него вас ја од света изабрах. за то мрзп на вас свет". Н ова је реч учинилд велика чудеса, њом охрабрени трпели су св. мученици и страдалницп најстрашније муке и патње за св. веру своју, старци и деца, људи и жене, радосно су полазпли на место мучења и тамо исповедаху смело и тврдо св. веру у Исуса из Назарсга. Ни мач, нн огањ, нп тамннца ни окови, ни најгора страдања не могоше их застрашити. него с осмехом на лицу свршаваху живот свој у пади да ће се сјединити с Христом Спаситељем.

^ОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА. Дф Ш Л11ЏЛ ЕМГТ! Ећ|,Ш, /Шр1. 01'С0 ГКОЕ лвкил^км : АККОЖ( [П Л1|'рл Н^ЈТ но изг кк1 цј /и'Грл, кга) риди н^ зикидит-ћ кл[т> /Шр-ћ". (Јов.. 15 11, И св. великомученик Днмитрије мироточиви, чију успомену данас прослављамо, убраја се у ред великих бораца за св. веру Снаситељеву. И његова је невина крв земљу оросила и он беше гоњен и мучен незнабошком мржњом све до конца живота свога; за то га и славпмо данас у молитвама и песмама црквеним, са његових мученичких заслуга. Иа како и да га не славимо заједно са мноштвом свих св. мученпка, што засведочише крвљу и животом својим божанску исгнну? Свака кап свете крви њихове треба да нам је драгоцено благо, пз којег блиетају најузори тији примери њпхове: 1) непоколебиве вере 2) мужаствене неустрашивбсти и 3) савршене љубави I. Свети мученици су нам нример непоколебиве вере. Ни због чега другог не гоњаху их безбожници, него што ее тврдо држаху своје вере, шго се гнушаху и презнраху поганске идоле с њиховим божанством. Заповедају им да се идолнма клањају а они одговара|у : „Бог је Дух, и који му се моле духом и истином треба да се моле". 1 ) и за то су их мрзиди незнабошци. Обећавало им се све, части и достојанства овог света, еамо нека се одрекну своје вере; но они то одбијаху, па се поносе својом вером, својом непоколебивом сталношћу н уверењем, да их чекају вечна достојанства на другом свету, па тиме разјарише протпв себе незнабошки свет, славне говорнике, ф.глософ) п са>1е цареве. 1Јретилн су им и самом емрћу, али п то их није заетрашити могло, вера им је њахова обећавала бесмртност и даваше им снаге, да и смрт победе; а кад им се већ душа растављала од тела и тад их је Спаситељ храбрпо оним умилпим речима: „Не бојте се оних, којн убајају тело: а по том не могу ништа више учинпти 1 '. 2 ) Тако и св. великомученик Димитрије. Он се родио у Солуну од хришћаиеких родитеља, којп још у тајности исповедаху Христа, јер се ') Јов. -1. -24. 2 ) Лук. 1*2. 4.