Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 66

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

чајевима, — п то не самовољно, него на захтјев законите вдасти, — и слово Божије не забрањује с дужним поштовањем употребити заклетву у присеги. Апостол Јован Богослов говори, да Јкн^ео, којега видјеу откривењу, тдиже руку своју к небу, и закле се онијем који живи ва вијек вијека, (Ааок. 10, 6), то јест, самим Богом. Кад би Бог забрањивао сваку заклетву, свети вјесник воље Божије не би се клео именом божијим. Апостол Павле у 2. посланици Коринћанима. изражава се овако: а ја за свједока Бога иризивам на своју дуту (1, 23): Апостол је без сумње знао за заповијед Спаситељеву: не кунн се никакоч али ево он се избјегава заклетве именом божијим, а то значи, да 1е он односио заповијед Спаситељеву на обичне свјетске разговоре, а не на тако важне случајеве, кад се тражи, да се докаже нстина заклетвом. И зиста, у другој својој посланици не куди заклетве, кад говори: људи се всЉлјем куну, и свакој њиховој сва(ји свршешак је тшврђење, за шо и Бог кад исКаше нашљедницима обећања обилније да гсокаже шврђу савјеша својега, учини тсредника клешву (Јевр. 6, 16—17) и неимајуЛи ничим веИијем да се закуне, закле се собом (13). Собом се заклех, говори Тосаод (Биш. 22, 16). А у књизи Бторозаконија има шта више и јасна заповијед о клетви! Госиода Бога својега бој се и њему служи и његовим се именом куни (6, 13). Јасно је, да је клетве — ДЈело свето, дјело велико, с тога треба да се употребљује с великим поштовањем а притом само онда, када то захтијева законита власт. А наше обично богмање тежак је гријех: не ~Ке иред Госиодом биши прав онај, ко узме име његово узалуд (Исх■ 20, 7). Муж који се куне, пуни се безакоња, и не Ие одсшуииши од куЛе његове рана (Сир. 23, 11).

V. У врлини је наша среЂа. Којц човјек жели да види добре дане 5 нека се клони од зла и чини добро (Пс. 33. 13 и 15). „ Сваки који чини гријех, роб је гријеха и — вели св. Писмо, — он служи гријеху, гријеху робује, е почетка добровољно, а за тијем и нерадо, као роб, свезан грешним накикама. Напротив, ко чини добро, тај је — син врлине, благодатно чедо Божије: он љуби добро свијем срцем, само о добру мисли, у добру налази своју срећу, своје блаженство. Гријех овлада душом као жестоки господар; врлина станује у срцу, као слатко присуство благодати Божије; гријех трује, врлина засла^јује; гријех руши и убија, врлина кријепи и оживљава душу човјечију. Ни очајни гријешнк, ни најгори злочинац — роб гријеха — не може убити своје савјести тако, да га она не би корила, већ у миру оставила: он, роб сатане, не може никада наћи праве среће на земљи, ако се не покаје! — Напротив у души, која је пуна врлине, царује увијек мир небесни, и тај мир није у стању порушити никаква незгода живота, тај мир, ту срећу, не може одузети никаква туга ни болест. С тога такав човјек и љуби добро, и сваки час, сваку минуту тражи прилику, да учини добро дјело, као добар купац не упита прилике, да купи или прода што хоће. Да, браћо моја, врлина сама по себи пружа награду: она је тако прекрасна, тако утјешљива за душу човјечију, да се ради ње све заборавља: и почасти, и угодности, и свака задовољства земаљска; она ће ти све надомјестити ! Ево зашто се ти, читајући животе светих Божијих угодника и древна казивања о подвижницима побожности, чудиш, како су они љубили врлину, како су лако налазили дјела, која треба чинити у славу Божију. Ево