Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 132

В.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 4

дигле тако, да је 2 / 3 Фундамента остало празнога у нутра, да ее узиогне по времену наставити уз садањи зид други дебљи и сталнији. форма црквице јест прави обиик једне повеће капеле врло лијепо планиране — на чему припада захвала на Високославну окружну област у Бањојлуци. Ну, према плану није испуњена пропорција звоника према згради, јер је звоник, сразмјерно према згради, доета мањи. Та погрјешка поткрала се некако неимару, али не чини за просто око тако примјетну погр]ешку. Унутрашњост црквице је такође красна. Зидови су бијели, а свод плав. Иконостас пак по евојој изради, јест прави цвијет цркве. Православни прави тип икона зачињава све, само да су вјештије пораспињате на својим мјестима, удвостручена би била л.епота. Подузимач св. икона г. Лука К. Алексијевић из Н. Сада није пожалио показати и овђе своју вјештину, уштедивши општини знатну суму новаца за оквире икона, које је замјенио од боја бордурама на самом платну — и које врло лијепо изгледају. Мјесто, (земљиште) на коме црквица лежи, јест један повећи брежуљак, са кога се црквица, од евију страна види и краеи собом сву парохију, којој припада. Да је све овако испало, и до овога дошло, припада највише признање и благодарност нашој Високој влади, јер она би предтеча свему овоме својим богатим даровима, које је поклонила овој парохији још у 1893. години ! Дарови наше Високе владе састоје се из свега, што једној цркви треба, да може сва „Богослужења" отправљати. Једном ријечи подмирена је црква, да њена општина не мора ништа више набављати. Како црквица није могла бити готова љетос, нити у почетку јееени, да би се могла у пријатном времену освештати, али и да неостане преко зиме неосвештана, т. ј. да се у њој могне св. литургија обављати, замолила је општина ЕБегово Високопреосвештенство нашег љубљеног Архипастира (сад блаженопокојног) г. Ђорђа Николајевића за дозволу и благослов уноса освећеног „Антиминса" на дан св. СтеФана краља српског — 11. новембра 1895, год. Молбу општине уважило је Његово Високопреосвештенство, те наредило надзиратељу доТичног протопрезвитерата пречасном г. Кости

Поиовићу, да са подручним му свештенством обави ту свечаност. Потребне спреме учинио је надзиратељ журно, и у очи одређеног дана дошао је црквици у друштву са протом Дамјаном Поповићем, гдје га је дочекао дотични евештеник са неколико првих парохијана. Ту у црквици обавиоје надзиратељ вечерњу и остало што је требало. По довршеној дужности отсјео је надзиратељ и прото Д. Поповић код Лазара Дамјановића, гдје им се придружио и парох Новоградски Јован Ристић. Сјутра дан, на св. СтеФана, кренуо је надзиратељ са друговима црквици порано, те посвршавао и припремио све што је требало претходно учинити за полагање „св Антимиса". У том спремању прикупљало се свештенство и народ. Свештеника је било седам са надзиратељем, а било је око 10 сати прије пола дана, кад је отпочето свечано уношење св. Антимиса, које је обављено по „Дополнит. Требнику" од г. Николајевића — а дотле пак и народа ее више прикупило. По довршеном уносу св. Антимиса, наставио је св. литургију надзиратељ уз асистенцију пароха бродског Симе Поповића. Остало свештенство псмагало је учитељима за пјевницама, јер не бјеше више свештеничког одјејанија. Кад је било на причасном, изашао је госп. надзиратељ пред народ и поучио га сходном бесједом, коју је отпочео службеним дијелом, т. ј. да се по дозволи Његова Високопреосвештенства нашег АЕ и митрополита госп. Ђорђа Николајевића, а по довршеном већ свечаном обреду при уносу св. Антимиса, од данас смије и може отправљати св. литургија и сви остали православни црквени обреди. За тим је наставио г. надзиратељ од прилике: „Кад сте вашим трудом подигли овај свети дом молитве господње 5 ' кад сте тражили, да вам се обави овај свети чин, да можете слушати св. литургију, кад сте и дочекасте, да вам се прва св. литургија отслужи на славу Богу, а вама на духовну утјеху, сматрам за дужност опоменути вас, благочестиви Христијани, да цркву не сачињавају само ове зидине, него ју нарочито сачињавају њени духовни синови, који и сво^е дужноети према св. матери цркви имају, и које дужности требају да набл.удавају, на име: да св. цркву уредно и свесрдно похађају, да ју својим добровољним