Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 133

прилозпта потпомажу, чувају, надгледају, унапређују, пољепшавају и т. д По свршетку св. литургије неки су свештеници кропили народ водицом, неки дијелиди наФору, неки читали молитве онима, који су то траисили. Коначно свршен је тај први официозни дио у 2 сата послије пола дана. У народној основној школи, која лежи уз новоподигнуту црквицу, приредиии су парохијани ручак и дочек за своје госте. Надзирател> са свештенством заузео је чело трпезе, а до њих су се поредали остали одличнији гости и шрохијани. Нослије бдагословенија јела и пића, а при првој Чаши устао је госп. надзирател>, те подигао здравицу у здравл>е Његова Величанства нашег цара и крал,а Фрање ЈосиФа I. рекавши: „Дижем ову скромну здравицу за крјепко здравл.е и дуг живот нашег премилостивог владара Његова Величанства цара и крал.а Фрање ЈосиФа I. под чијом великодушном управом и очинском бригом осјећамо наш религиозно-морални развитак и материјални напредак. Доказ нашег развитка и напредка између безброј других — јест и данас, у славу Бозкју, носвећени храм — коју свечаност обависмо ево у највишој слободи и мирноћи ! У овом св. храму узносиће српски народ своје заједничке топле молитве, за здравл.е, дуг лсивот и благотворну управу нашег великодушног владара, као што то чине милиони Србаља с ове и оне стране Саве! Живјело Бзег. Велич. наш цар-крал> Фрањо Јосиф I. !!! На ову здравицу, коју су сви присутни стој> ћи саслушали, отпјевата је заједнички прва и пошљедња китица царске химне, коју је предводио мајевачки учитељ г. Ђоко Ђорђевић. По малој паузи дигао је г. прото Д. Поповић здравицу нашем л.убл.еном Архијереју г. Ђорђу Николајевићу са жељом дуга вијека, челик здравља и бодре управе, — по чему је отпјевато одушевљено многољествије! Свештеник мојевачки г. Стево Поповић наздр вио је нашу Високу владу као претечу ове красне и остварене установн; као даровател.ку у небројеним мјестима; као будилницу

просвете и покретачицу на све оно, што њеном народу моралну и материјалну асну и бољу будућност доноси. У клицању зкивјела Висока влада изби многол.ествије у најживл.ем тону ! По дужој почивци и залагању захвалио се мјесни парох г. Јосиф Поповић свом надзиратељу г. Кости С. Поповићу на његовом старању за вријеме градње црквице; на његовом праведном спровађању молби од отране његове и општинске; на његовим савјетима, и у опште на његову труду, кога је у пуној мјери имао и радо сносио и т. д. — додавши дубоку захвалност свима присутним гостима на њиховом непожаљеном труду, и увеличању данашње свечаности ! У брзо за овијем одговорио је надзиратељ наздрављачу подужом здравицом, и захвалио се на признању, додавши, да он као свештеник није пожалио никад труда, који му је у дио падао, и да му труд тај крунише ова евечаност, коју је он први пут као „началствујај" у животу обавио — препоручивши надлежном свештенику, да је он од данас везан за дом Божији више него ико у парохији; да је он њен чувар; да се чува од немарности, и свега чиме би се о св. матер цркву огријешити могао . . . За тим се окренуо народу и напоменуо му, да се сјети оних времена, кад се Србин по шпиљама крио, књигу учио и име Божје узносио, па колико више, да је дужан народ чинити то данас у слободи — те коликн би гњев Божији постигао га, кад би своју св. матер цркву занемарио ! Тако је свршен и овај други официозни дио ове ријетке свечаности! Тако би један св. храм више у славу „Сошествија Свјатаго Духа". Послије овог другог официозног дијела, насгала је нека пријатељска гозба, при којој се изредало још много искрених здравица од учител.ства свештенству и народу и обратно. Дирљиво је било виђети одушевљене парохијане, како им од радости срце јаче бије, и како свесрдно своје госте часте, те како понеки у заносу подигне и здравицу у народном духу пуном искреног одушевљења — па како добровољно и замашно даје прилог св. матери цркви !