Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Стр. 107

ноће и мрака. Међу тим, ако би ми што је могуће чешће оживљавали своје религиозно чувство дубоким и снасоносним размишљањима о предметима вере, то би нам духовни жпвот био несравњено више обезбеђен од те сушице и равнодушности, које тако вређају побожности шкоде јој. Мишљење о Богу састоји се у срдачној пажњи к предметима вере, брижл.ивом истраживању средстава и способности к достижењу светог и богоугодног живота, дубоком расуђивању њиховом и побуђењу у себи наклоности и осећаја, који имају праву свезу са љубављу к Богу и најтешњим општењем с њим. У сам.ој ствари, размишљање служи тиме као велика помоћ за побожност, при помоћи којега је она разумна правилна и стална, Јер кад је наш ум обогаћен знањем тајана божанственог откривења, које је дух наш кадар примити и усвојити себи, то најдаља делатност духа у одношају к њима (тајнама) дужна је принадлежати разуму и бити у размишљању о њима, а за тим већ те истине, тим начином гхојмљиве закључком, у колико је свакако то могуће за човјека, примају се вољом ради остварења свега добротворнога живота. Таковим начином, религиозно размишљање води ка утврђењу у нашем духу оних божанствених истина и начела, која имају прави утецај на одржање и развитак светог и богоугодног живота. Често мислећи, на пр., о смирености Христовој, чинећи ту смиреност предметом дубоког размишљања, ми тим самим васпитамо смиреност у себи самима. Размишљање о таквим местима св. Писма, као што су на пр. Мат. XI., 29 : „Козлнт пго Жое на секе и иабчитЈСА иггк Ж<№, к;1оток г ћ. есл»к и слшренк серце/И: и ишр/мцете покои д 8 ш 4Л 1 г к вашилгк"; Лук. XXII 26. 27: „ЕоаЈи во кас г ћ. да кбдгг г к гакц> слбжаи. Кто ко колји , козлежаи ли, нли слбжан; не козлежаи ли ; Лз г к же посред^к кас г к есл !к гаки> сл^жаи;" Мат. XX., 28: „1аки)же вмн г к челок г кеческ1И не прјиде, да посл$жат г к но посл^жити и дати д$ш$ сконг изкакленје за лшоги)(;" Јов. ХШ, 12. 15: вгда же ул1К1 ноги и )( г к . . . рече ил» к . . . Овразт^. ко да^Тч калгк, да гакоже азт* сотворих "к кал\Т\, и кк1 ткорпте" ; Апокол. Ш., 20: „Ое. сток> при двере\ г к и толкб ; — често и дубоко размишљање о таковим местима св. Писма помаже човеку да присвоји себи мало ио мало тај углед смпрености. Истим начином размишљање о речима Спаситеља,

код Јов. XV., 19; XVII., 14 : „и' г гк л »1ра (гксте.. . гакоже и 1Тз 'К игг г к лнра п'ксл> к" побуђује у души нашој тежњу да ослободимо своје срце од привржености ка свету. Нарочито је корисно размишљање о примерима из живота Христова, о догађајима ЕБеговог свакидашњег опхођења и општења с људима. Нека сваки запита себе како је чинио Христос у овој или оној околности свога земаљског живота, и он ће наћи овде најпростије и највише руководство за своје владање, за којим идући највише ће успешно постигнути оно савршенство, ка којему без престанка теже како философи , тако и прости људи. Но религиозно размишљање није дужно да се држи стално на највишим тајнама религије, него особито на најпростијим истинама и дужностима. Мора без престанка држати свој закључак п уображење, не дозвољавати им да прелазе од једног предмета на други, тонути у високе обмане, које немају практичнога одношаја к добротворном животу. Истина, бива кад-и-кад случајева, кад се људн светога живота удостојавају од Бога да се узвисе до гледања највиших тајана вере, но такови су случајеви ретки; при том пак и тнј дар гледања небесних тајана има као своју цељ потпомагање побожности п наравственог савршенства човековог Религиозна размишљања таким начином, дужна су увек имати примену ка практичном животу; у противном случају она ће бити безплодна. Неопходно је изабрати такођер времс зарад усамљеног религиозног размишљања. Свакако, зарад таковог размишл.ања, пастир не може оделити већи део свога времена а тим више посветити му с;1В свој живот, како су то чинили древни свети подвижници, повлачећи сс у мрачне ј фуге и пустиње, да се тамо, далеко од света и људи, без препрека предају подвизима иоста, молитве и побожних размишљања, како то чине и многи данашњи пустиљаци и иноги по манастнрима. Пастир је човек од света. јавни раденик, и по томе савршено удаљавање његовим од испуњавања његове службе. Христос нам је дао углед у томе, како ваља располагати својим временом, кад је с попрпшта општег живота, који је био испуњен преблаге делатности, удално се за време зарад самотнога размишљања на гору или у пустињу; а у колико више треба да чпне то Шеговп несавршенп пошљедоватељи и особито служитељи његове цркве, духовни жив/г којих