Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 168

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

варати, о оном, што ти од мене желиш и тражиш?!" — Дотични просиоц (у случају ако се је баш на сваки начин наумио с' дотичном кућом опријател>ити) одговори домаћпну, (бојећи се ако му ПОВОЛ.НО не одговори, да ће га овај са погрдом одмах отјератиЈ као што се тога и дешава): „Нећемо се за новце чути!" Домаћин чувши од дотичног повољан одговор, прими га и заповједи домаћици (са осталом чел>ади) да спреми вечеру и постави соФру (пошто прошња обично вазда у вечер бива). Њих двојица сједну и почну пити и веселити се (као будући пријател>и ; само ако се за новац погоде ! ?). — Просиоц, обично први понуди домаћину своје поштење п овај прпми и наздрави му, а овај опет њему, и тако се обреде по неколико пута, док им ракија еглен не отвори. Уз дотичног просиоца иде обично још по један му друг, обично његов први комшија, или који увиђенији човек из села, који при том свему буде као неки свједок. Пошто се прилично ракијом понапију, на заповјед домаћин а изиђе она дјевојка, која се проси, те пољуби домаћина и просиоце у руке (којом приликом је домаћин представи просиоцима, да је то та и та дјевојка, коју они са срећом — ако буде суђено — желе себи испросити, нашто се дотична дјевојка свима поклони. (Тако бива нарочито онда ако су дотични просиоци случајно из далека, па дјевојку још лично и не познају). Ту се они онда погађају и годе за исту, као год на какву сајму, док се на послетку не погоде, и дотични просиоц одмах пЛати погођену суму, нашто домаћин одмах предајући дотичном просиоцу сада свом пријателу — дјевојку, одмах теслим учини говорећи: „Досад моја била, а одсада твоја и Божија; сретна ти и дуговјечна била; старије послужила, а млађијем непркосила!" (При овим ријечнма се преко соФре пољубе). Сада дотични просиоц дадне дјевојци јабуку (прстен уз нешто пара) као обиљежје, и уговоре кад ће доћи по њу, и са колико сватова. Ето то би био у главном само опис поступка при прошењу п наплати дјевојака, а сад ћу да пријеђем и на саме пошљедице, које од тог хрђавог обичаја бивају : 1.) Момци сиромашног стања, на тај начин нијесу се кадри оженити, т. ј. док не плате дјевојку, те су ушљед тог догађаја : крађе, при јеваре и отмице према дјевојкама, при којима се треФи више пута и самог убојства.

2.) Што је дотична дјевојка дата само за новац, без да је питана од својих : да ли има љубав и драгу вољу поћи за то и за то лице ? (Незнајући у том погледу, да је „брак, дјело слободне воље".) Ушљед чега се послије у таквом браку (који и није склопљен на темел,у љубави и драге вол.е, — што и јест главни услов, и што даје важност браку, него само за што већу своту новаца) изроде такови поводи, који знатно упливишу у доцнијем њиховом брачном животу и на сами развод брака, ушљед чега и конкубинати постају и разне друге опачине између мужа и жене, као: убијства, потајна уморства, и т. д., (као н. пр. што се је скора десио у селу Штрпцима код Прњавора). 3.) Што се ушљед тог хрђавог обичаја многе куће упропасте и у дуг стровале, јер не имајући готових новаца при руци, буду принуђени да продаду најбол.е комаде од своје домаће стоке и то буд за што, које комаде послије не могу за двоструке новце купити. (Питам : зар то није материјална као и морална пропаст народа ?!) 4.) Што овај обичај знатно упливише и на само раскућење, како мањих, тако и већих кућа, с' тога, што домаћин, који је испросио дјевојку за свог сина, брата, синовца, пасторка и т. д. даде за исту од 40, 80, па до 150 и 200 Фор. наплате (уцјене) свом пријател.у (оцу или старатељу дјевојчином), а овај једва од те своте да г / 3 даде дјевојци (невјести) за накит. Млада пак добије још приликом разиласка сватова, од сваког појединог бакшиш (у новцу дар), који према већем броју сватова, изнаша и већу своту, која може износити од прилика 30—40 Фор. (пекшиша милодара од сватова), који скупа може износити суму од 80—-90 Фор. употреби оне обе своте прве јој године себи за накит, а кад роди по времену дијете и након једне годнне дана кад преетане бити млада, дадне она онда сав њен накит своме ђувегији (младожењи), а овај са обе своте купи себи особац, као : говеда, овце, свиње и т. д. и с' тим почне трговати и његов капптал усаврши кроз двије до три године већи, него домаћински, а при том још и од заједничког домаћег рада се отуђи, јер хоће свој особац да што више усаврши, а двема господарима, као што знамо, не може се работати ! Тако радећи, његов капитал*) с' вре*) прћија.