Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 171

рица је пред дверима као и сваки други свјетовњак св. иричешћа примила. Када се послије причешћа цар и царица вратише на престо, поклони им се свештенство и сви остали три пут. Пошто је прочитана молитва за цара, царицу и владалачки дом, завршена је ова свечаност побожном нјесмом. За вријеме цијеле свечаности развијено је било право источњачко велелепије. По закључном реду отидоше цар и царица из Успенског сабора у Архангелску цркву. да тамо очитају уобичајене молитве. * * *

Како је моћан владар руски, свједочи најбол.е маниФест царски, који је истог дана, када је крунисање обављено, прочитан. Осим силне суме новаца, које је разним културним и просветним заводима поклонио, осим што је помиловао многе осуђенике у Русији и Сибирији а некима доживотне казне смањио, оирашша великодушно жо свој огромној Русији сву заосталу иорез, а свакоме још од сада жа за 10 година смањује иорезу на земљу у иоловину. ,,Ново Време"

Б а а јединству и братској слоги. Свеска прва. Уз су издао Др. Александар Пл. Његово Блаженство Папа Лав XIII. ревно и беспрестано ради на томе, да се источна и западна црква споје у једно. Осим познате „Енциклике", ето је покренут и лист, који у својој првој свесци доиоси „Писмо браћи Србима", од пресвјет. надбискупа Врхбосанског г. Штадлера папиног „комисара и , којим позива све, а особито нас Србе у Босни на сјединење. Онда лист тај у главном доноси одговор на синодалну окружницу цариградског Патријарха, штампану и у нашем листу у децемберској свесци од прошле године, побијајући наводе васељенског Синода у 9 тачака, молећи се на крају пречистој „Дјевици" Марији, да нас доведе „к пресветоме срцу" божанског сина свога, те да се у томе „божан ском срду" нађемо, загрлимо, сјединимо и сједињени останемо! Захтјеви „ревносних" покретача листа „Балкана" нијесу Бог зна како велики. Они нам признају многе православне обреде, признају и допуштају славенску литургију, дозвољавају и св. причешће под оба вида, само би хтјели, да ми признамо власт Папину, чистилиште, уметак у Символу вјере , „м от Сина и (ЕШосрде") и неоскврњено, безгрјешно зачеЛе „Блажене Дјевице Марије". Ми се нећемо упуштати у опширније одговоре тијех предлога. Нека позванији чине своју. Нека моћна и православна Русија, Грчка и православни исток преговарају о томе ; а ми од своје стране можемо отворено тврдити, да тај

к а н ? \јоловање многих пријател,а сједињења цркава, Брешћенски Загреб 1896. покушај браће римокатолика и моћних њиховијех Фактора неће никакве стварне користи донијети. Ми знамо, да је римокатоличка црква постала од православне; ми вјерујемо, да је пра ■ вославље на истинама еванђелске Христове науке основано; ми смо увјерени да наша св. црква тврдо чува и држи све оно, што је на вселенским и помјесним саборима богомумудреним људима утврђено, ми се у свему држимо св. писма и св. предања и у томе смо, Фала Богу толико тврди, да ни једног нашег најпростијег православног члана од његове вјере нико одвојити не може. Ми се у рачуну сигурно не варамо, а ако неки појединци и забасају, ти ће бити прије ништа, него ли прави приврженици римокатолицизма и њиховог учења. Н1та више, да православни располажу и у пола онаквим материјалним срествима, као западна „Ргора§ап<1а <1е Р:Јс1е", они би на против привукли себи и безброј посљедоваоца западне цркве. 0 придобивању и обраћању православних у римокатолицизам, и досад се радило, а ради се ето и сад служећи се свима могућим срествима, па какав је успјех постигнут ? Која заљубљена дјевојчура, који пуки сиромашак или невино дјетенце буде заведено, али то је тако незнатно, да се то једва и примјетити да. Нека би наше свештенство отпочело и у пола радити око обраћања римокатолика у православље, па би видиди, да би ми већи успјех постигли, ма да не располажемо ни умном ни материјалном снагом, као наша браћа римо-