Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 170

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

По слободним просторима бјеше такође мноштво свијета, особито су јако падале у очи сеоске старосте из свију крајева големога руског царства, а било их је 600 стотина. Чим се цар из двора помолио, засвираше музичке капеле руску народну химну, звона са свију цркава почеше свечано звонити а безбројна маса народа клицаше громовито: ура! Бурни усклици стишаше се тек онда, када цара и царице нестаде испред очију одушевљеног народа. Када се цар и царица послије свечаности опет показаше, пењући се уз црвене степенице, што у Кремљ воде, громки узвици одушевљења и радости поново се захорише, па када још на горњем степену засташе и главом благодарише народу, онда узвицима не бјеше краја. И по свима осталим дијеловима вароши владаше свечано расположење. Када су рика топова и јека звона објавили да је извршено крунисање и миропомазање цара и царице, преламао се ваздух од громогласног „ура!" При свечаном крунидбеном обједу, сједио је цар међу објема царицама, с десне стране цареве сједила је царица удовица а с лијеве царица Александра. Када је при уласку цара и царице у Успенску цркву, пјевачки кор отпојао пјесму, попе се сиједи митрополит цетроградски Паладије до престола царева, поклонивши се пред њиме, позове га, да пред свима православнима призна вјеру православну. Докле је цар јасним и чврс тим гласом читао „Вјерују" у цркви је владала мртва тишина. Пошто је примио благослов и пошто је прочитано св. еванђеље, заповједи цар да му се огрне пурпурни плашт. Митрополити петроградсЕси и кијевски помоћу асиетента великога кнеза, пребаце пурпурни плашт преко царевих рамена. По том приклони цар главу, а сиједи митрополит Паладије благосил>ајући га положи своје руке на цареву главу и очита више молитава. И сад је тек настало право крунисање. Дар узе велику царску круну, коју му по заповијести његовој додадоше, метну је на своју главу и тако слушаше говор сиједога митрополита, опомињући цара на његове велике владалачке дужности. Затим узе цар скиптар у десну, а државну јабуку у лијеву руку, те, украшен тако свима знацима земал>ске моћи, замоли цаР И ЦУ Д а приступи. Цар положи скиптар и државну јабуку на кадиФени јастук. На златном извезеном црвеном јастуку клече царица пред

царом. Цар скине круну са своје главе, додирне њоме главу царичину, у знак, да и она има удјела у највишој земаљској моћи, по том метне круну опет на своју главу. Затим метне цар својом руком супрузи својој малу царску круну, која је блистала у драгом камењу, на главу. Силан утисак овладао је свима присутнима, када је цар узео царицу за руке, себи је подигао и у уста је пољубио. Сад и царицу заогрнуше пурпурним плаштом. Са кора јекну молитва за дуг живот царских супружника, сва звона зазвонигпе а 101 топовски метак објави народу да је чин крунисања обављен. Цар и царица примише честитке свештенсва и присутних кнежева и кнегиња. Кад умукну јек пјесама, громки глас звона и рика топова, клече цар и очита стару молитву руских царева, у којој цар призива милост Божију, да му подари ум и снагу да би могао по вољи свемогућега а на добро повјереног му народа владати. Снажни глас царев разлијегао се јасно по грдним просторијама саборне цркве, а хиљадама свједока јасно је чуло овај завјет царев. После ове цареве молитве, клече митрополит а за њим сви што у цркви бјеху, само цар је стајао. Митрополит у име читавог народа очита молитву за цара а завршио је са честитком цару. Уз звонење звона отпјева кор пјесму, после које отпоче св. литургија. За вријеме литургије скинуо је цар круну а сво свештенство се повуче у олтар, двери се затворише, те присутни не могоше видјети припрему за св. мирономазање. Послије неког времена — међу тим се свештенство, које је слушало св. службу причестило — отворише се двери и два епископа јавише цару, да је сад на реду св. миропомазање Цар сиђе са својом пратњом пред олтар, она се уклони : цар клече, царица остаде међу престолом и олтаром. Сиједи митрополит петроградски мироноше цара малим златним копљем по челу, очима, носу, устима, ушима, прсима, и рукама, по том цар стане на десну страну олтара, да би начинио царици мјеста пред олтаром. Митрополит миропомаже сад царицу, ади само по челу. За сво вријеме миропомазања непрестано се појало, и ово је тек онда престало, када звона и топови поново огласише, да је цар као поглавица руске цркве миропомазан. Послије миропомазања уђе цар у олтар и тамо прими св. причешће по пропису, као што га свештеница примају, ца-