Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 336

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ск. 9

Краставци за зиму остављају се у Шведекој на овај начин: на измаку љета оберу се здрави недирнути краставци заједно са парчетом лозе, оперу се и добро осуше. Потпуно суви намазку се бјеланцетом и објесе, да један другог не додарује, на суво мјесто, ђе има нромаје (вјетра). Тако спремл>ени краставци, могу се до Божића очуват^. Да нестане бобуљица на руци, ваља кору од два лимуна потопити у један децилитар (од прилике 30 драма) јакс г сирћета, па тамо сваког јутра и вечера мазати бобуљице четкицом или каквим перцетом. Влага у куЋи. Ако оћемо да се увјеримо да ли у кући има толико влаге, да здрављу шкоди, треба, по препоруци једног Француског научењака, ово радити: измјери један килограм (300 драма) нагашена креча н метни га на дашчицу да у затвореној соби стоји 24 сата. Послије једног реда (дан и ноћ) узми креч и поново измјери. Ако је креч тежи само за 10 грама (око 30 драма), онда соба није за становање — шко дљива је. У Македонијји код Струмице има Сриски женски манастир^ у коме има до 30 калуђерица, које се прилозима и домаћим радом издржавају. Ово је једини српски женски манастпр. Апотекарски практиканти. Угарски министар просвете у договору са министром унутрашњих дјела, послао је на све подређене жупаније отпис, по коме се, ушл>ед највишег ријешења, одсад могу примати и женске , као апотекарски практиканти. Норвешки научењак Нанзен, у намјери да пронађе сјеверни земљин пол, до кога још л>уцка нога није допрла, путовао је нарочитом лађом до 78° сјеверне ширине. Пошто је ту ужасна зима — преко 52° испод нуле, лађа му се заледи, то је он са друштвом и псима, који су му вукли саонице по леду путовао даље пјешице. Нанзен је с великом муком допро до 86° 14 сјев. ширине и дал.е није могао. Одважни Нанзен покушаће још једном тај проналазак чинити, али не впше лађом, него ли саоницама по леду, Учитељска школа у Биограду, примјештена је почетком м. Септембра о. г. у Алексинац и тамо почетком ове школске године наставити свој рад*.) *) Ово ее у „Мадим Новинама" опориче. Ур.

Грозан обичај Међу Пашагонцима (дивљи народ у јужној Америци) вдада обичај, да дјеца својом руком убијају своје родитеље, кад ови остаре или иначе постану досадни својој дјеци. Тај грозни чин обавља се по претходној објави у приеуству сродника и знанаца. Код тијех дивљака не требају ни мртвачки сандуци. Мртвац иде сам до гр^ ба, и пошто се обаве нужне пјесме и праштање са својтом, дотле се и гроб ископа и најстаријн син укопа живе родитеље. Патагонци се радо предају тој судбини, јер тврдо вјерују, да одма долазе у рај! У руска свеучилишта. и техничке школе од 1825. пријављених чифута, примл.еноје само 225. Неки листови пишу, како ће нови Дабро-босански Митрополит уредити црквено стање у Босни и Херцеговини са установљењем Конзисторија при сваком митрополиту. Осим тога нагађа се, да ће при свакој конзисторији бити п административни одбор за управне послове, у који ће доћн свјетовна лица. — Лијепа зампсао и ми се од срца радујемо свему оном, што иде у прилог стању нашпх св. цркава. Насиља у Старој Србији. Учестани глаеови доносе немиле вијести, да Арнаути једнако пљачкају, прогоне и убијају онамошње српске житеље. Младе српске ћери отимају, себи их од воде, бесчасте и силом турче, па ни цркве и школе правоелавне нијесу од арнаутске обијести поштеђене. Вријеме би било да човјекољубива Европа узме једном у заштиту онај невино-страдајући народ, кад отоманске власти или неће или не могу да угуше зло, кога 19. просвјећени вијек неби требао да трпи ! Троглава змија. На Вањици код Биограда нађена и жива ухваћена змија са три главе дуга 1 м. и 20 см. Хране је млијеком и испитују чудо, које се досад само у баенаиа могло чути. Мед за оставу најбоље се очува у добро глеђосаним лонцима пли у стакленим посудама. Ливено (метално) посуђе није за мед. Мед се најбоље сачува, кад се залије одозго са раетопл.еним воском, и повеже паргамент-хартијом, па остави на суво мјеето. Да мрави неби штету правили, треба наоколо око суђа посути пепелом, но и тај треба чешће протрести или новим лугом поновити, јер ако се вакори, мрави ће и