Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 337

опет насртати. Мед у зими смрзне и посуђс обично попуда. Да се то предупреди, трсба у мед забости ексер илп клин 2 цм. у пречнику дебео. Кад се клин из кристализаног меда извади, остане рупа, која стакло или вемљан суд очува, да од зиме не пукне. Упис у завод за глухо-нијеме траје до половице септембра. У томе заводу дјецн уче (знацнма) говорити читатп и писати, а одраслијима предаваће се и трговачко књиговодство, а по жељи ноучаваће се и кројачком или обућарском занату. За нужне услове, обраћа се управитељу завода г. Вељку Љ. Рамадановићу у Пожаревац (Србија). Оживио мртвац, У Темишвару је скоро боловао неки човјек од заналења плућа, па се једног дана обнесвијести од јаке болести тако, да је изгледао да је већ умро. По обичају окупају га и етаве на мр'Јвачки одар, па му упале више главе вошта ницу, а жена и неколике комшинице ударе у кукњаву и запомагање. У том се мртвац пробуди, па кад впди шта је с њим било, скочи с одра, дохвати онај чирјак са свијећом, па заокупи жену и комшинице, тако да све заглавише врата, и болесник се тешко умири. — Ово је лијепа поука за наш народ, да не брза са сараном умрлих прије 24 сата, јер нам слични прнмјери, па и само пскуство у народу свједоче, да је много л>уди, у таковом заносу, жив - јех у земљу затриано. Та, и пословица народна говори : „ако је итња мријети, није копати" !. Примили смо позив за Храмовску славу и забаву, коју је приредила срп. правосл. црквено-школска општина у ДрагмвиИима уз добровољно судјеловање српске прњаворске омладине у очи Мале Госпојине о г. са пјеемом, декламацијама, преставом „Светислав и Милева" и народним српским играма. — Погато је црква дрговићка еад у поправци, а у својој унутрашњостн оскудјева у многим свештеним утварима, а особито ради сиромаштва ондашње српске народне школе, то црквени одбор моли родољубиву браћу, да их потпомогне добровољним прилозима, који се шаљу на г. Луку Опачића, свештеника у Прњавору. Извјештај о православном богословском заводу у Задру за годину 1895/6. У том је дјелу чланаге „Латинска теорпја о развићу догмата" од К. М. У другом : Управитењ завода, наставничко особље,

преглед предавања, библиотека, главни отписи, љетопис, слушаоци и прнправници Богословпје, статистички преглед и објава. — У 1. разреду било је 17, у П. 6, у' Ш. 14, а у IV. 3 питомца, у све 40 питомаца и 31 прииравник, који се уче на задарској и которској Гимназији. Са испнтом зрелости, примљено их је свега 10. Ученика је било из свију Дијецеза, као и 2 из Дабро-босанске Епархије. — Нова школска 1896/7 година отпочиње 1. октомбра по н. к. Најбогатије су жене : Мро Хети Грин у Њујорку и сињора Кизино из Чили-а. Прва има преко 300 милиона а друга једну милијарду динара. Прва троши годишње 15.000, а друга 10 милиони. Прва је тако тврда, да пзгубљен марјаш тражи; а друга позива цио персонал ескадре американске, и части ту силну свјетину по више дана, наредивши трговцима, да ништа не примају од гостију за купљене ствари, него све иде у рачун гђе спњоре ! Кад жена остари ? Саме жене нијесу једнаког мишљења у одговору на то доста партајично пи гање. Ево неколико њихових одговора: „ Жена остарн, кад јој умре муж, коме је своју последњу љубав посветила". „Жена осгари чим други почну миелпти да је остарнла". „Жена остари, чим на силу бога оће да се подмлади". „Жена, која сачува свјеж дух и добро срце, не може никад остарити". „Жена је остарила онда, кад сама дође до тог увјерења". „Жена остари, чим почне завидити млађима*. „Сујетна жена неостари никад, несрећна и сувише рано, а разборита управ онда, кад је томе врпјеме". Дакле ни двије заједно не могу да се сложе у томе, кад ја право вријеме женске старости ! Њ. В. Рашко — призренски Митрополит, освештао је 15 септембра о. г. у Пријепољу нови храм Божиј, који је подигнут у славу св. Василија острошког чудотворца. Сретно ! Покољ у Цариграду. Око половнце августа о. г. оружани ермени напали су на отоманску банку и неколнко чиновника поубијали. Затим је настало право мрцварење по улицама цариградским. Турци су немилосрдно тукли, сјекли и давпли ермене ђе су кога стигли. Мртвих и на једну и на Другу страну стотинама је пало, а многи су н живи побацани у море. Посредовањем велесила мир се привидно повратио, али се сваког часа боје нових изгреда. — Докле год