Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 351

Није ли оно чешће, ако баш не у очима свевидећега Бога насљество незакокито, тециво неправедно? Та правом муком се тешко долази до богаства; да си сит, задовољан, — па више ништа. Но како било да било, браћо, но богаство је опасна ствар. Та не говори света ријеч Божија утаман не у корист богаства и не на радост богатима. Али сасвим је друга ствар — сиротиња. Дабогме да је тешко, да је горко бити сиромах. Али управо такав и јест наш садањи живот. Ннсмо ми амо дошли да се веселимо, да се радујемо. Радости су нам одређене на другом свијету, а овде нас окружавају невоље, бриге и нужде. Осетљиво је сиромаштво, зато у сиротиње и нема оних порока, као што су у богатих. Да ли сиромах може и мислити на раскош и сјај, кад он често, можда, нема ни готово ни да што поједе, нит' да се ушто пристојно обуче ? Јели му стало до похота, кад он често нема ни што му је најнужније? Хоће ли му на ум падати весеље, кад је он непрестано тужан и брижан због оскудице? Може ли он живити мирно и беспослено, кад се он мора неуморно трудити да заслужи што ће данас појести? Па нећ°. ли се сиромах. који се услед таквог свог положаја удаљава од порока. моћи лакше себе поетавити у бољи положај и односно душе своје и свога будућег позива? Неће ли он бити ближз ономе стању, какво од нас тражи света хришћанека вјера? Неће ли он пресетити се Бога и неће ли се чешће обраћати њему с молитвом и надом на помоћ његову? Неће ли он лакше подни1ети и претрпити све биједе и невоље, које га постигну ? Хоће ли му страшна бити и сама смрт. кад му је тако чемеран овај живот, и кад жалибоже нема ништа да овде оста.ви ? А што га чека за гробом? Не чека ли га она блажена судбина, и она вјечна утјеха у крилу Аврамовом. (Лука XVI, 22. — 25.). којима је од Вога удостојен сиромашни Лазар? Посли]е овога имају о чему да промисле и богати и сиромашни. Имају о чем промлслитиРазмишљање и, Превео: Мар. С, Нојим се гријехом досађује Богу? Знај човјече. алсо си учшшо неки смртни гријех, тада си заиста досадио

(

и то први да се избаве од грозоће пли биједе у вјечности, а посљедњи, — да заелуже и да се удостоје будућега блаженства, које их чека. Пазите богати; ме мудрујте и не поносишг се са својим богаством, не уздајте се у богаешво протадљиво, него у Бога жњвога (I. Тим. VI, 17.). који богати и сиромашни, даје блага и одузима их; не дајте да вам срце прионе за богаство (Псал. 1ХН, 10.), — нека оно буде ради вас, а не ви ради њега. Сјетите се, да је опасно бнти богат, да су многи богати Хришћани драговољно остављали све своје благо, и одавали са на трпљење и сиромаштво. Клоните се неправеднога иметка, а и праведан не употребљавајте на похоте, весеља и свјетска уживања, него на потребе неопходне, корисне и свете, у славу Бвжију и на помоћ оскудној браћи својој, у опште корнстите се богаством разумно и богоугодно, да вас у будућем животу не постигне судбина несретнога богаташа, него да за добро и свето употребљење дарова Божијих, земаљских блага, задобијете вјечно благо на небесима (Мат. VI, 20.). А ви, сиромаси, благосиљајте Бога због судбине ваше. Вас је Го^под посгавио баш на прави пут у царство небесно, гледајте само да се умијете сачувати на том путу. Не тужите, а још више, не роптајте на своје сгање, покоравајте се вољи промислитеља Бога, воји је свакоме одре Ц10 свој удес, уздајте се на његову неограничену благост и у сваком случају изгледајте од њега утјехе и помоћи, живите погатеним трудом, и не завидите богаству других, ла се не би, послије времепих биједа, извргли вјечном мучењу, него напротив да за трпљење и биједе наслиједите оно исто мјесто блаженога мира и сладости, у ком се налази познати еванђелски ! сиромах Лазар. Нека буде опште правило богатима и сиромашнима, цравило мудрих и искусних Хришћана. Богати! не грамзите за богаством; сиромашни! не желите богаства. Боже нага, који све управљаш на наше сиасење, слава ти '. Превео: А. Богдановић. и умно виђење Поповић. парох. Богу, одвратио си се од Шега и презро Га. Није ово празан говор, нитп су пренесене ове ријечи, него је сама доказана