Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 360

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 10

Но могло би се рећи: у престолу не мо рају бити св. могити; може се наћп. и то не само једна црква, где у св. престолу нема св. моштију. Овде ку навести, шта г. Н. Гр Живковић у својој „Литургици" говори о антиминсу : „Антиминс је освећено нлатно, које се за вријеме литургије распростире на св. трапези под св даровима . . . Антиминс је у првенствујућој цркви употребљаван због честих нападаја идолопоклоника и јеретика, да би свештеник у случају нужде, св. дароке у антимиис скупити, лакше изнијети и сакрити, па по том опет св. литургију над њнма на сигурним мјесту продужити и свршити могао. У том случају антиминс замјењује сам престо (кчо и данас у време рата, или приликом друге потребе) које је означено и именом „антиминс". Но како су престоли св. храмова подизани над гробовима мученика, то је црква у обичајила, да ее и у антиминсе ушивају честице св. моштију. — И после, када црква Христова није извргнута била нападатима непријатељским, задржан је антиминс. због тога_ што су архијереји обвезани освећивати престо сваког храма; но почем често због удаљености архијереји сами нијесу могли доспјевати, да то оевећење обаве, то они освећују антиминс, које потврђују и својим потписом, и тим дотичном храму дају свој архипастирски благостов, а ос, већење само обавља свештеник, кога на то опу. номоћи архијереј". (етр. 19.—2ф. Из горњег навода јасно је, да по правилу — у престолу, у св. трапези имају бити св. мошти: у црквама првих хришћанских времена. беху преетоли подизани над гробовима светих мученика; па кад престоли у данашњим св. хиамовима нису и бити не могу над гробовима, а оно се њнх имају смјестити частице моштију св. мученика. Из последњег става горњег навода изглсда доиста, да у „потпуно освјештаном храму" не смије, или бар не мора бити „тронисани" антиминс; јер се ту вели, да је у данашњој цркви „антиминс задржан због тога", да њиме архијереј „даде дотичном храму свој архипастирски благослов" ; а кад бп архијереј сам храму отишао, и, по правилу, лично престо дотичнога храма осветио и у њ св. мошти ставио, — изгледа, да тада антиминса светити и у антиминс св. моштију ушивати не би морао, па ни смео.

Но; и ако у црквама првих векова хриш ћанства престоли беху подигнути над гробовима мученика, ипак за то бијаху на тим престолима и антиминси, са уложеним св. моштима, а из узрока, да би свештеиик, у елучају напада идолопоклоника и јеретика, „св. дарове у антиминс скупити лакше изнијети и сакрити, па по том опет св. литургију над њима на сигурном мјесту продужити и свргаити могао". Па ако и данас има и бити може таких и томе сличних случајева, то је онда јасно, да и данас имају бити антиминси са светим моштима баш и на оним престолима, у које су честице мученичких моштију уложене; друкче, да и данас баш и у „потпуно освјештаним храмовима" имају бити само „тронисани" антиминс; и да се само на таким антиминсима св. божја литурђија свршавати може, будући се не зна дан и час случаја, који би ванредну употребу антиминса потребном чинио. А таких случајева има и може доиста бити и данас: г. Ж-ћ спомиње рат, а у „Изв-кстп оучитмкнос" наводе се и и други таки случајеви: „#ш,е сл8жа1д8 пр((о кжЈсткеи&м си^жкВ, ЦрКОКТ* козгоритсА, или № б8( Ж, И/1И ИНК1А рЛДИ КИНК1 кер^т* ндстнса начнетт*, со^ранни) со антУминсомт* да коз/штт* ст ла , н да изк1дет г к из' цркке и нд ннолпч л1 "кст'к чјстно/итх, нд тол1же днт1л11нс 'к да сокЈршнтт* Ежествеибнг си$жк$, начнгк ш лгкста, егожс ис1(одд прЈста". Кад у „потпуно освјештаном храму" не би смио бити „тронисани" антиминс, онда би у „чину" освећења антиминса на дотичном мјесту морала бити овдква напомена: архијереј има пазити, да у онај антиминс, који има доћи у потпуно освећену цркву, не уложи честица св. моштију ; а ако храм потпупо освећен није тада освећујући антимине, има у њега честице св моштшу уложити". Па има ли у „чину" томе такове или томе сличне напомене? — Ја „архијерејска службеника" немам, те поуздано не знам, има ли или нема; но сумњам, да те напомене има. Кад у „потпуно освјештаном храму" „тронисани" антиминс бити ае би смио онда би у „чину" архијерејског освећења храма (а не онога освећења, које протопрезвитер, или