Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 Б.-Х,

— Ништа више, него ејенка оне неисказане мржње, коју има Бог према свакоме смртноме гријеху. И ти видпш да је толико страшан и мрзак гријех, па га и опет држиш у срцу своме с дана на дан и од мјесеца до мјесеца чукаш га и кријеш као неко живинче! 2, Бог ^рзи грјешника, Знај, да Бог не мрзи само гријех него и грјешника. Једнака му је мржња и непоштовање како према гријеху, тагсо и према грјешнику и држи га за нечистога врага шаљући му зло и мучење. И докле је гријех у души његовој, не може и неће да има с Њиме друштво, нити же ли да улије у њега какав дар; јер му је толико мрзак његов гријех! Ако би и најсветија Дјева шћела учинити смртни гријех, омрзнуо би Бог (Христос) и матер сво)у, горе него једног ђавола, осим да упореди првашња њезина достојанства и светиње. Нпје могуће да ко достигне ову речену истину, те да разуми крајњу мржњу, коју Бог има према једноме грјешнику. Слушај једно морално богословско учење, које није измишљено, него истинито. ., Теже је зло угађање Богу једнога човјека само )<;дним смрпш.н гријехом, пего ли Му може бити благоугађање свијех добријех дјела у ирошлоети, садањости и будуЛности и самијех светитеља заједно. Поврати се у онај дом, $е недостојним дјелима својим ме&еш иод ноге закон Божји, иоврати се, но сиомени се, да оним безаконим угађањем својим, дајеш Богу теже злоугађање, иег) што му дадогие од благодарности и благог угађања сви иророци сви патријарси, сви ашстоли, сви мученици, сви, иноси и монакиње; него и сви свети анђели са свима рајским светињама састављени уједно. В. ако би Бог гиЛео бити тужан, тежу би, Му тугу

'ОЧНИК Стр. 357 | задао твој један гријех, него ли што би га ' могла ут)ешити иобожност света свијех горе I иоменутијех/" Када је све ово у истини, зашто се не плашиш гријеха несретни грјептниче? : Га боље би ти било да будеш један вриједни иас, једна л.ута змнја и др. него ли да будеш један окорјелц грјешник. . . . 3. Разтишљај тако. | Вог неисказаНо мрзи гријех и 'ја га још љубим, а не љубим своје душе! Код Бот а је теже зло, када види један смртни гријех, него ли у добру да види свепохвале ј у свијех родова створења Његовијех. И ја тако немоћан, држим Га за ништа, а кад : га учиним величам се и хвалим разметањем, ; као да сам учинио неко велико јунаштво! I Бог да покаже неискану мржњу своју гриI јсху и да га унипхти, има од распадљивости пуно небо и земљу — и да јави — као ; на неком позоришту мржњу своју, лишава ! толико велика створења своја од јединог неисказаног блага, — а то је скагда постојећег блаженства и даје им за гријех мучење, 1 које је од вазда осуђено. И ја чинећи гријех, са савјести мојом пролазим радостан испред овог мога Россгрдара, смијем се, поносим се, спавам, пун сам безобразлука. Погради лијепе хаљинке погради три или четнри златна ордеиа (да тако речем.) чини ми се, да сам неко слављено величанство! Дакле, ко се превари у своме уму, ! — Бог, или ја грјешник? Или се Бог : вара, нли се свијет подсмјехива ?. Које је пстинитије од ова два мњења, | која су толико противна?? — 0. нечувене шљепоће једпог грјешннка, како држи себе блажена у свом неччстоме блату. И тако се противи и диже онај враг Божји, који је презрен од^ Бога, којп је недостојан раја, који је