Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 368

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

егакој се литурђији држп поучавање. Послије недјељве свечане вечерн>е обавља се акатист и разговор из Катихизиса. По потреби слушалаца проиовједници говоре: руски, руспнски, грчки, српски. инглески, па и арапски; други народи као: Алеути. Ескими, Колоши. слушају православну проповијед на својим језицима. Треба потпуно појмити, каквом је самозкивошћу у Америци све прожмано па да се по еадашњем стању оцијеии засдуга православних мисионара, који непрестано понављају о хришћанској љубави и зову човјека да се молитвом приближи Богу. Кад год могу, православни мисионари поучавају вјерне проповијеђу о љубави и позпвањем да се цридруже Богу св. тајнама. Оглушавање и равнодушност у томе не примјећује се. Багротив> прошле године било је случајева, кад је један мисионар за свога путовања не једном долазио у опасност на мору за свој живот, а други нотврдио је своју православну вјеру својом Кјш.ку. Настојање о Ј да уврсти међу простим иародом трезвеност и поштење, није нашло љубави међу агентима аљашког трговачког друштва, којем је милије држати дивљаке у незнан>у и разврату Слуге тога друштва два пута избише о. Ј. до крви, па један пут су продрли за богослужења у цркву с пушкама, да истјерају људе на рад. Одавде је далеко до суда и владе. Пређашши покушаји тужаба потврђују, да американска влада прикривајућ своје, иије показивала правду према страдаоцима. Можемо споменути као карактерис -гику одношаја неправославне владе према просвјетном раду православне мисије ово. Презвитеријанска мисија на острву Сихти стоји под покровитељством начелника просвјете у Аљашки Џаксона и добива сваке године потпору од вашингтонске управе од 30. — 40.000 долара (60. 80.000 фор.) Миепја се служи свима срес твима, само да Индијанце из православља приведс у презвитеријанство. Кад се обична проповијед показала без кориети, тада поведоше пропага.иду иод видом разних добрих дјела. За то су отворили завод са школом и болницом, па да се завод напуни, дјеца се узимају силом од православних родитеља. Одраели православни примају се у болницу под условом или с обеђањем, да ће пријећи у презвитеријаиство. А кад се то ради иод иокровитељетвом мјесне власти, очевидно је, да она има и згодно правничко оправдање у

томе послу. Православни се сретају е тим појавама, али не дижу тужаба већ раде, трпе и моле се. Обично се држи. да алеутска епархија има има највише средстава. Истииа да, кад се успореди с нашпм отаџбинским дохоцима, православно американско свештенетво' добива, бољу плаћу (свештеник око 1,800 руб. на годину), По ваља знати, да свештенетво у Америци од парохијана не добива скоро ни: - та, јер из средстава, која су одређена на расположење преосвећеиом алеутскоме за цркве и школе у епархији (за 1896, г. 47.823 руб. 20. коп.), знатна сума иде издржавање и потпомагање самих зграда, за куповање потребптнх ствари при богослужењу и т д. Стога добротворни рад наше американске мисије не може бити знатан, по томе не може се мјерити с неправославним мисијама. За то је у парохијама алеутеке епархије установљеио, да се узајамно парохајанп потпомажу, а те задруге зову се братства. Прошле (1895.) год. та су братства стшила у једаи опћи савез, којим управља одабрани савјет, под предсједништвом њу-јорског генералног конзула уз участвовање њу-јорскога свештеника и неколико свјетовњака. Савез је склопљен у априлу 1895. г. и мало по мало у њега су ушла братства: алегенско св. апоетола Петра и Павла, анзонијско св. Василија Великога, бримпортеко св. апостола Петра и Павла, виљкесбарско св. успенија, катасаквимско ев. Кирила и Методија, мајнфилдско св. Кирила и Методија, иинеапољско св. апостола Петра и Павла, њу-јорско рождества св. Богородице, питсбуршко св. Александра Нефског, олфорпско св. архањђела Михаила, осцеолско св. рождества Богородице, стриторско св. Николе чудотворца, филнисбуршко св. Јована Крститеља и шентонско св. Јована Крститеља. Уз братства обично има и оних ? који пазе на оолеснике под светтеничким руководством; они пазе на стање здравља браће и у потребним елучајевпма представљају братству пеопходност новчанз иомоћи болесноме. Но што братства нијесу одавио, још не участвују колико би требало у образовању православне дјеце. У американским школама није обавезна наука вјере; с тога се оетавља један дан у седмици (субота), кад се дјеца баве под