Босанско-Херцеговачки Источник
Св. 10 Б.-Х.
руководством својих свештеника и пастора. С тога веома потребити тип иравославне американске школе јесте суботна школа, Таква је школа Сергијева у Сан-Франциску открита 25. септ. 1892. г. и посвећена успомени нреподобног Сергија Радонешког, чудотворца. Задатакје школамаод почетка био и јеете, да попуни недостатак вјерског васпитавања православне американске дјеце и за тим лреко њих утјецати на домаћи ашвот у црквсном духу. Дакле, ку ракте[) школаке науке није сасма теоријски већ и морално-практичан, Највећма се пази на посјећивање цркве, гдје дјеца пјевају и послужују у олтару. У колико је могуће, дјеца се често причешћ)'ју. Предмети су : вјерска наука, појање и руски језик. По !. јан. 1896. г. у школи је било 13 дјеце. Други је тип школе — цркве, приходска школа. У свима парохијама има школа таког типа, а издржава их црква. Те су школе истог програма као и оне, које је установио св. СинодАли према условима. мјесним, гдје се мора од ступа се, а прије свега због увађања у наставу обвезанога за све инглеског језика. Најбоља и најуређенија је школа Минеаполиса при цркви покрова св. Богородице. Прошле године овдје се учило 10 дјечака и 12 дјевојчица Трећи и виши тип еастављају двије дворазредне црквено-прпчодске школе са заводима, које су на острвима Ситхи и Уналошки. Пред мети еу у њима: вјерека наука. руски и црквенословенски језик аритметика. земљопис. историја краснопис. пјенпје и енглески језик на Сихти. За Колоше има особита школа, а на Уналшици у други разред уведена је алеутска граматика Те школе. међуоеталим ваља да приправе будуће служитеље православној цркви у Америци. Неколико је васпитаника већ послато, да продужи образовање у Русији. Најважније је од свега споменути васпитачки утјецај тих школа на дјецу. Да добијемо о томе појам, видјећемо, како проводе дане дјечаци у заводу. Дјеца устају око есдам сати, умију се, обуку и сваки уреди своју постељу. У седам сати сви су с васпитатељем у цркви (у ситхинској школи. која је смјештена у бившем архијерејском дому) или у разреду (на Уналошки) при молитви. Наетојатељ црквени у етипрахиљу почпње а начелник школски говори отпуе,т. Молитве чита један васпитаник, тз тропаре свп пјевају. Одатле иду у јеетв, собу
Стр. 369
за јело (то је кујна) и доручкују. Одређени ученик послужује евима за столом и послије доручкује. У Ситхи о. Анатолије (јеромонах) свагда с дјецом доручкује, руча и вечера. У 8 1 /, сати одређенн пали кандило пред иконом у разреду и звони на часове. Предавања почињу се и свршују с молитвом. У 12 сати је ручак, у с ужина, у 6 вечерњи послови, на којима у присуетву учитеља, бивају и они, који не станују у заводу; у 9 сати вечерња молитва, благоелов од оца, који надзире и иде се спавати. 5 сриједу и суботу из јутра у седам сати лигурђија а у очи тих дана вечерља и јутрења. У цркви ева дјеца стоје на солеји нјевају и^читају заједно са својим учитељима и надзорницима. Прешле године ситхинску школу посјећивали су 24 дјечака, од њпх су 13 живљели у заводу, у уналашкпнској школи било је 28 ученика, а од њих 15 у заводу; међу онима, који нијесу становали у заводу, биле су и три дјевојчице. И тако: свршавање богослужења, проповијед, давање св. дарова својим вјерннм, разбацаним у великој удаљености, братска помоћ невољницима и поучавање дјеце у духу истините вјере — то је главни посао и циљ наших мисионара. Главни труд њихов иде на то, да се очува и учврсти православље, које већ постоји. Послије тога њихова искреност и некориетол>убље обраћају на њих пажњу и љубав неправоелавних, који траже сједињења. Прошле године сједиипло ее: у Анзонији држави Конектикут 83 човјека, у Бриџнорту 141, у Мајнфилду 50, у Шеитони 50; свега их се сјединило из унијата 239. Осим тога на Аљашки у Џуну 28, у Ситхи 40, на Квихпаси 160, у Михаиловском редуту 85 обраћено је из незнобоштва (од њих неколико их је било р. католици). У свему увећао се број православних за 550 душа. Таки се успијех не може назвати сјајан, али мисија се и не брнне З а сјајем н за бројни успијех. Она шта више с највећом опрезношђу поступа како, при обраћању незнобожаца, тако и у сјединавању унијата. Скоро се је догодило. да су 2.000 незнабожама Колоша из Џуна тражили св. крштење. У једно, доказато је искуством, да многобројно обраћање не доноси праве дјеце православној цркви. С тога је преосвећени епископ Николај одредио