Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 370

&-Х. источник

Св. 10

као правило за оне, који ишту крпгтвње, оглашеље од 6 недјеља, Незнабошци као народ, који ее бави трговином и немиран, је изучавање ис-гина Христове вјере и молитава 6 мјесеци не могу увијек да иоднесу. Многи већ ии првог испита не издрже, те одложе св. кртатење за друго вријеме; цо за то они који су с потребном приправом ступили у цркву живе истинито хришћански. Као искушење за њих су мисије: презвитеријанска и методистичка. Фанатизам тих мисионара иде у крајност. Они чак не устежу се ни од насиља, Мало им што скупљају православну дјецу у своје заводе и шгголе, они још и пријече, да православпи свршују своје вјерске дужности. На примјер на острву Кадјаки ђакон К., кога је био послао свештеник, да доведе православну дјецу у цркву на исповијед, пред свједоцима био ишибан презвитеријанским мисионаром Роскајем. Ђакона К. није узео суд у заштиту, али он с тога није пао духом, већ очеЕсује праведни Божји суд. У унијатској насеобини Пенсилваније продужује се покрет за сједпњење с православљем. Али и овд^е не иде успијех нашем американском свештенству олако. Р. католичко и унијатско евештенство, које држе архијереји из старих крајева [Европе], особито митрополит Сембратовић и еинскоп Фирцак, а такође и покровитељ папин нупције Сатоли и кардинао Ледоровски, свима се силама стара. да запријечи сједињење унијата с православном црквом. Оне, који су се ејединили, клевећу најгаднијем клеветама и погрдама особито свештенике унијатске, који су се ејединили с православљем. Мј есни листови као „Свобода" Галицијанаца, „Руски Американски Вјесник" угарских Руса, „Литва" и „Пољска" служе у томе случају као слијепо оружје у рукама непријатеља православља, које они "с подсмијехом називају ћесарослављема због молитава за господара императора. Тај подсмијех карактерише мржњу наших непријатеља. Галицијско свештенство заражено је т. зв. укајнофилизвом. Упоредо с тиме међу тии свештенством има и социјалиста, који држе радничко питање за веће од вјерског, и материјално стање више до спассња душе. Руско свештенство из Угарске мисли, да подигне у Америци независну униејатску цркву са самосталним уређењем на презвитеријанским начелима, а само да су именом иотчпњени епископима из старих крајева.

Кад је изагаао на видјело поЕсрет у унијатским парохЕЕЈама за сједитБ ":1ве с православл.ем, свегатенство продавагае покретно црквено имаЕБе, па и свете сасуде, те је одлазило у Европу. Тако је настао незгодан положај за православље. Ти нови вјерни су сиромашни, па не могу нових цркава подизати. ПређашЕве су заложене, или пм се документи налазе у непријатеља. На пр. у Бруклину унијатска је црква дужна 8.000 долара, у Јункерсу 35.000, а у Питсбурсу 37.000. У Стритору и ВилЕсесбарама, кад се изврЕнило сједињење, почели су се судеки процеси, како би се отеле од православних цркве. У Стритору је суд пристрано ријешио, а у Вилкесбарама није још довршена свађа, ма да стојее пред судом 2 е ^одине. Само изјава преосвећеног епиекопа Николаја, да је дао бн 8.000 долара на издржаваЕве, поправку, и утвари вилћесбарЕпке црЕгве и тпто при узЕшању ове цркве неправослаг .ип нијесу дизали вике, у нетсолико је повојбно ово дјело приближило се крају. Ето зашто паша мисЕЕЈа не прима већи број оних, који желе да се сједине, — да избјегне парниЕЈе због црквеног имања бившЕ1х унијата. А да није те једпио новчане запрјеке, унијати НруЕСлина, Јункерса, Питсбурга и многих других мјеета сви 6 ее посталт! православни. Што се тиче одношаја. православљу еписе «опопаваца и старих католика, такви су, — да ниЕпта боље не можемо жељети. Истип.ч прошле године од њих нтхје се нико сјединио, али не треба заборавити, да православна мисија у Америци не постоји да прогтагира. Православна црква привлачи себи нову дјецу не-лукавством и парама, већ својом живом истином и љубављу. ПроЕИле Ечздине у крајевтЈма епархЕЕЈсктЕМ открите су нове мисЕгје : Бзу-ЈорЕсу — сиретсоарапска, у Галвестону — грчко -срнскл, у (Јеатлп — грчко српска. Али ће се пошљедња, по што нема новчаних средстава, опет спојити с џаксоновском мисЕЕЈом, од које ее била раставила. Саградиће се ееови МЕЕСионареки станови, јер је то велика потреба за православну паству. Мора се прЕЕЗнати, да су таке потребе које су се настојале остварити, али се још не остваригае, још п ове ^вије:. подизање манастира п наименовање втЕкарног епископа. ГГо ново се потврђује, да су манастири као чувари православља